Kršenje novinarskog kodeksa u štampi

 U Srbiji je, međutim, uočljiva njihova pasivnost, iako je kvalitet medijskih sadržaja u padu, ocenjeno je na tribini „Novinari, građani i oglašivači: Partnerstvo za unapređenje medijskog integriteta“. Kako je naglašeno, reč je o dugotrajnom procesu, sa ambicioznim ciljem - da dobijemo kvalitetnije medije u Srbiji.

Izveštavanje o ubistvu pevačice Jelene Marjanović najbolji je pokazatelj u kojoj meri se srpski mediji pridržavaju etičkih standarda i profesionalnog kodeksa. Prema podacima Saveta za štampu, u 8 dnevnih novina do sada je objavljeno više od stotinu tekstova o ovoj temi, ali su svega tri izveštaja u skladu sa pravilima novinarske profesije. To je verovatno i razlog za poraznu statistiku Saveta za štampu, prema kojoj je samo u aprilu zabeleženo 618 prekršaja. 

Kršenje profesionalnih standarda i kvalitet medijskih sadržaja iz godine u godinu su sve lošiji, uprkos jasnim zakonskim normama, samoregulativi i postojanju regulatornog tela. Zbog toga je na tribini ‘’Novinari, građani i oglašivači: Partnerstvo za  unapređenje medijskog integriteta’’, organizovanoj u okviru projekta BetterMedia Srbija, bilo reči i o uticaju koji bi organizacije civilnog društva i građani mogli imati na medije. 

Na tribini je naglašeno da na kvalitet medijskih sadržaja u značajnoj meri mogu uticati ozbiljne marketiške agencije i oglašivači koji kupuju medijski prostor. Prema rečima stručnjaka, ranije su vodili računa na kojoj će stranici, odnosno u okviru koje rubrike njihova reklama biti objavljena, a danas je pitanje da li će se uopšte odlučiti da je plasiraju u nekom mediju. Zbog toga kažu i imamo čudnu situaciju u kojoj najgledaniji program, nema oglašivače, jer je reč o sadržaju sa kojim ni jedna ozbiljna kompanija ne želi da se poistoveti.