Drugarstvo nema cenu, ono se rađa, ostaje ili odlazi,neki put zato što mi tako želimo, neki put jer Bog tako želi.
Neki put čovek nema dovoljno reči da iskaže svoju bol, nema dovoljno snage, nešto u njemu ga tišti, nema snage da iskaže svoje emocije, već trči i luta u nadi da će pronaći onaj svetli zračak, zvezdu koja je otišla, druga koji nije tu sa njim.
Nekada nije dovoljno ni vreme da zaleči ranu, mada ako ćemo iskreno ko je ikada uspeo da zaleči celu ranu , ko je uspeo da prežali gubitak druga, nekog voljenog.Niko, i niko nikada neće imati odgovor na to pitanje. Druga niko ne može da vrati, srce ranu zalečiti neće, mi nikada nećemo zaboraviti , jer drugarstvo se ne zaboravlja, ono se uvek pamti i onda kada onaj drugi otišao, ne zato što je hteo nego zato što je valjda bilo tako predodređeno.
Svoje drugarstvo, želju da nikada ne ostane zaboravljen, mladi Kragujevčani su uspeli tako što su u čast svog preminulog druga Dušana Todorovića , napravili mural.
Zapamtite svi ljudi su večni, dok postoje u našim srcima.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
