Šumadija postala svetski brend!

Oznaka "Šumadija" će biti na bocama vina koja će se praviti od grožđa iz naredne berbe - kaže vlasnik vinarije u Topoli. Ako se na pravi način prezentuje ova vinska regija, postoje velike šanse da se u narednim godinama izgradi pravi brend na vinskoj mapi sveta.

Geografska oznaka koristi se da bi se označila zemlja, region ili područje za koje se vezuje određeni kvalitet, reputacija i druge karakteristike proizvoda.

Oznaka geografskog porekla za vinare je od velikog značaja i jako bitna zbog prodaje vina i poređenja kvaliteta širom Evropske unije. 

Božirad Aleksandrović, predsednik Udruženja vinara Šumadije, koji je ujedno i pionir obnove vinogradarstva na Oplencu, kaže da je prošlog meseca usvojen elaborat i dobijena je oznaka “Šumadija” koja će biti u upotrebi od 2016. godine.

Prva vina u Srbiji koja su ispunila evropski standard su vina koja će nositi geografsko poreklo “Knjaževac” i vina iz južnog Banata.

Branislav Avramović, sekretar Udruženja vinara Šumadije kaže da je šumadijskim vinarima potrebna saradnja sa iskusnijima, uprkos tome što je vinogradarstvo u Šumadiji začeto još 1903. godine.

Prava istorija regije zapravo počinje od Karađorđa i njegovog sina, kneza Aleksandra koji je imao svoj podrum vina na Oplencu. Tu tradiciju je potom nastavio kralj Petar I Karađorđević.

Još 1906. godine, kralj Petar je u okolini Oplenca počeo od seljaka da otkupljuje zemljište i vinograde.

Onda je shvatio da seljaku ni autoritet kralja ne znači puno i da se neće tako lako odreći porodičnih vinograda, jer se vinogradi u šumadijskim familijama prenose sa kolena na koleno. Stoga je kralj podizao i nove zasade vinograda, piše “Vinopedija” portal specijalizovan za izveštavanje o vinima Srbije.

Pre 101 godinu kralj Petar Karađorđević zasadio je prvi čokot u vinogradu na Oplencu. Iza crkve je sazidan mali podrum u kome se sve do početka Prvog svetskog rata prerađivalo grožđe. I danas ispred podruma rađa čokot koji je kralj zasadio 1914.

Njegov sin Aleksandar Karađorđević nastavio je očevim stopama zasadivši na više od 50 hektara oko 150.000 čokota sorti Traminac, Šardone, Game i Pino Noar.

Kraljev Podrum podignut je 1931. godine i u njemu je najstarija i najvrednija vinoteka na Balkanu. Tridesetih godina prošlog veka Kraljev podrum bila je najmodernija vinarija u Evropi. Vina su služena na evropskim dvorovima.

Kraljev podrum, kapaciteta 400 hiljada litara vina, ima dva sprata pod zemljom, dužine 45 i širine 15 metara. Jedan sprat je na 12 metara, ima prirodnu ventilaciju, temperatura je konstantno 12 stepeni i tu odležava belo vino, dok se na spratu koji je na šest metara dubine čuva crveno vino.

Ipak, Srbija je kontrolu geografskog porekla vina imala još početkom 14. veka. U doba cara Dušana (1331–1355) ustanovljena je prva kontrola geografskog porekla, a iz tog vremena postoji i veći broj pisanih dokumenata u kojima se pominju proizvodnja vina i gajenje vinove loze u Srbiji.

Oznaka geografskog porekla uvedena je u EU za vina 1970. godine, za alkoholna pića 1989. za aromatizovana vina 1991. a za ostale poljoprivredne proizvode godinu dana kasnije.