Komisija za zaštitu konkurencije će o slučaju SBB-a koji je nedavno prijavio koncentraciju, s namerom preuzimanja kablovskog operatera IKOM, odlučivati u ispitnom postupku po službenoj dužnosti, saznaje „Politika”. To znači da će rešenje biti doneto najkasnije za četiri meseca, umesto u skraćenom postupku od 30 dana od podnošenja prijave. Naime, ovaj predmet je trenutno u obradi, a od SBB-a je već zatražena dodatna dokumentacija.
Zadatak je da se kupcima ponudi mogućnost izbora i cenovnog i dobavljača. Rešenje treba da stvori mere, da kupac ima što veći izbor, što kvalitetniji proizvod i što nižu cenu.
U predmetu gde je presudan tržišni udeo, koji prema podacima Ratela, iznosi u slučaju SBB 47 odsto (prema broju pretplatnika i distribuciji medijskih sadržaja) i koliko se u postupku uzima činjenica da su telekomunikacije delatnost sa velikim ulaganjima i visokim fiksnim troškovima, gleda se granica od 40 odsto, ali važno je i relevantno tržište. Neki učesnik na tržištu može da ima i mnogo veći tržišni udeo od granice koja se posmatra, ali komisija je tu da naloži mere koje bi tog učesnika na tržištu onemogućile da zloupotrebi taj dominantan položaj.
Vest da kablovski operator SBB kupuje IKOM mnogi građani propratili su pitanjem da li će se jačanje njihovog dominantnog položaja odraziti na cene usluga. Osim zabrinutosti kućni budžet, korisnike zanima i da li ovaj kablovski operator može da kontroliše 51 odsto daljinskih upravljača u Srbiji? Polemiku u javnosti podgrejava činjenica da je SBB u američkim vlasništvu. Naime, od 2013. godine deo je američkog investicionog fonda KKR, na čijem čelu je nekadašnji šef CIA Dejvid Petreus.
Kakva je medijska moć SBB sad kad je ovladao srpskim kablom? Prostora za brigu nema, ako je suditi prema Zakonu o elektronskim komunikacijama. Ovaj akt jasno zabranjuje favorizovanje jednog kanala na uštrb drugog, kao i narušavanja medijskog pluralizma. Zato je teško zamisliti da će programska ponuda biti po ukusu američke administracije i nekada prvog čoveka obaveštajne službe.
– Operatori su dužni da prenose kanale javnih servisa. Takođe Ratel može da na zahtev REM, odredi operatora koji je u obavezi da prenosi jedan ili više kanala na svim nivoima – od nacionalnog, pokrajinskog, regionalnog do lokalnog. Ratel je taj koji određuje listu takvih kanala kad značajan broj građana koristi mrežu određenog operatora kao jedini ili prvenstveni način gledanja medijskih sadržaja, kao i kad je to u interesu javnosti. Međutim, kad je reč o lokalnim televizijama koje imaju skromnu gledanost ne postoji način da se kablovski operator natera da ih uvrsti u ponudu jer ne postoji ekonomska logika – objašnjava advokat za medijsko pravo Slobodan Kremenjak i dodaje da je „manji problem šta privatnik pušta kroz žicu a mnogo veći kad se 26 kanala pojavi na državnoj frekvenciji”.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
