Kragujevčanin u HUMANITARNOJ vožnji BICIKLOM do Barselone!

Kragujevčanin, Ljubiša Šljivić, student Ekonomskog fakulteta, u humanitarne svrhe je vozio bicikl od našeg grada do Barselone u Španiji, kako bi prikupio deo sredstava za pomoć baki Živani i njenim unucima iz sela Gornje Dobrinje kod Požege. Ljubiša je prošao kroz osam država, prešao 3.000 kilometara za 25 dana, a do sada je za pomoć prikupljeno oko 1.500 dolara. Svi koji žele da se uključe i pomognu u prikupljanju novca za ovu baku i njene unuke sve informacije mogu pronaći na sajtu Do krova, za krov.

Ljubiša je put Španije krenuo 16. jula i prvo je otišao do Užica, gde se našao sa još jednim drugarom koji je krenuo sa njim. Napominje da se fizički nije pripremao za ovaj put i da je bicikl samo vozio po Šumaricama i jednom do Gornjeg MiIanovca. Iz Užica su krenuli put Višegrada, a onda su krenuli u Dubrovnik. Na putu do Barselone bilo je mnogo nepredvidivih situacija, a pojedine su ličile na one iz filmova. Ljubiša je kaskao za drugom, pa su se u Dubrovniku razdvojili odakle je ovaj Kragujevčanin do Barselone vozio sam. Nakon Hrvatske, uputio se preko Slovenije ka Italiji. Posetio je Veneciju ,Veronu, Milano i Đenovu. Posle putešestvija po Italiji, stigao je i do Francuske, a potom i do Španije. Na krajnjem odredištu, odnosno u Barseloni, bio je 10. avgusta. Ljubiša se u Kragujevac vratio 13. avgusta i priprema se za nove pohode.

Tokom puta od Kragujevca do Španije Ljubiša je pisao dnevnik na svom Facebook profilu, a u nastavku vam prenosimo odlomak. 

Kotrljao sam biciklom zemljama Evrope.

Ne mogu reći da nije bilo teško. Ali je bilo neverovatno. 

Nakon svega, ostaje osećaj ogromnog zadovoljstva, ponosa, sreće.

Tuneli od nekoliko desetina kilometara napravljeni samo za bicikliste i pešake sa dve trake.

A onda dugo čekana Azurna obala, pa redom.

Od luksuznih ulica Monte Karla, Monaka, preko predivnih dugačkih plaža Nice, Antiba, filmskog grada Kana pa sve do San Tropea.

Umor stiže polako, ali odlučujem da nastavim dalje znamenitostima siromašnijim predelima Bezjea i Perpinjana.

Na red je došao jedan od, izuzetno srećnih momenata – tabla sa natpisom Španija.

I eto je. Napokon.

Barselona. Posle toliko vremena.

Tačno 25 dana je trebalo doći do nje. 

Nije sve bilo ni tako fino i prelepo.

Spavalo se po plažama, vrhovima planina, parkovima, žbunju, jednom i među ježevima, po klupicama, pumpama, autobuskim stanicama i aerodromima, pravo je uživanje bilo naći suvog lišća i sitnog peska ne bi li spavanje u vreći bilo udobnije, uz svega tri noćenja u krevetu.

Ali najbitnije, bez problema, zdravstvenih i oko bicikla, gume, lanac, oprema, sve je izdržalo.

Nadam se da će se i humanitarna akcija koju sam podržao ovom vožnjom takođe uspešno završiti i da će baka i njeni unuci dobiti siguran krov nad glavom.

San je ostvaren.