Aleksandra Dakić Jovović ima 27 godina. Njen suprug Tomislav je tri godine stariji od nje. Imaju sina Pavla (5). Žive u Kragujevcu. On je profesor matematike, a ona profesionalni šminker.
Ali, njihoive sudbine vezane su velikom tragedijom. Rođena braća ovih mladih ljudi su Panto Dakić (12) i Ivan Jovović (19), koji su ubijeni na reci Bistrici, na Kosovu i Metohiji, kod sela Goraždevca, 13. avgusta 2003. godine.
Zli ljudi, koji su ispalili rafal na decu koja su se tog letnjeg dana bezbrižno kupala u reci, dosad nisu pronađeni. Porodice iz Goraždevca su ostale zavijene u crno...
- Sećam se tog dana... Bila sam dete, čula sam rafale. Pošla sam sa sestrom da se kupamo, nismo stigle jer je nju ujela pčela... Sećam se da nam je otac branio da idemo tamo. Osećao je da se nešto sprema... Sećam se dece koja su bila krvava, izgrebana... Bežanje, jurnjava, kolima ka reci... Sećam se da su mama i tata otišli za Peć... Na kraju je došla majka, kukala je, vrištala je na ulasku u dvorište... Znala sam da sam ostala bez brata, imala sam samo deset godina...Otada mi se život promenio, priča Aleksandra.
Rođendani pokojne braće posebno ih zbližavaju, tuga i sećanja jači su od svega, ali kažu njihova veza je posebna. Nije to samo ljubav već pre svega povernje...
Svake godine 13. avgust je za porodice stradalih najteži u godini. Kako kažu, tada ih se svi sete. Ministri, političari, mediji... Ali ostalih dana ponovo ostaju sami, da žive svoje živote, da se snalaze kako znaju i umeju. Pravda koja se čeka i koja će možda stići ili ne, ako se pronađu ubice, neće dati utehu. Nju samo može da pruži država, koja će stvarno pomoći. Poslom, školom, sigurnošću, koja tamo, na Kosovu, odavno ne postoji.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
