Kragujevčani masovno idu na Aljasku jer u fabrikama za preradu ribe za mesec dana zarade čak 5.000 dolara

Najčešće za to vreme zarade onoliko koliko u Srbiji za 12 meseci i vraćaju se iscrpljeni, ali zadovoljni. Jedan od gastarbajtera na Aljasci, Kragujevčanka V. M (39), za “iKragujevac” kaže:

- Život mi se svodio na posao i spavanje, ali uspela sam da zaradim 10.000 dolara za dva i po meseca rada ...

V.M ponovo odlazi na Aljasku početkom sledeće godine i sada se nada da će raditi kao Tim lider jer su poslodavci bili zadovoljni sa njenim radom a bila je angažovana u fabrici za preradu lososa.

- Preko prijatelja čula sam za program preko kojeg zainteresovani, stari od 18 do 45 godina, mogu da putuju na Aljasku i rade. Prijavila sam se i nekoliko meseci kasnije uputila ka gradu Dilingemu. To je malo mesto, sa nekoliko kuća, ima poštu, prodavnicu, banku i fabriku u kojoj sam radila. Tamo sam obrađivala, pakovala i zaleđivala lososa po 16 sati dnevno, u tri smene - opisuje V.M.

Kako kaže, život na Aljasci je skup, međutim novac koji je zaradila trošila je samo za najosnovnije.

- Firma u kojoj sam radila platila mi je smeštaj, tri obroka dnevno, te praktično nisam imala na šta da potrošim pare. Aljaska je skuplja od ostatka Amerike 20-30 odsto. Na primer, paklica cigareta košta 10 dolara, a toliko je bila moja satnica - objašnjava ona.

Naš sagovornica dodaje da zbog velikog obima posla nije imala nijedan dan slobodan.

- Ustanem, jedem, radim, jedem, spavam i tako ukrug, na to se svodio moj život tamo. Ali, ja sam došla sa namerom da što više zaradim, te sam po povratku u Srbiju donela čisto 10.000 dolara, što je nešto duplo više od moje godišnje plate u Srbiji. Firma u kojoj sam radila refundirala mi je novac za prevoz i vizu - navodi V.M i dodaje da jedva čeka da se vrati ponovo na Aljasku, a sada joj je radna viza produžena na 10. meseci.

Takva putovanja su namenjena građanima koji nisu studenti.

- Traže se radnici u fabrikama za preradu ribe u malim mestima na obodima Aljaske. Satnica je od oko 9,50 do 10,75 dolara. Oni koji žele da odu moraju da imaju neki posao i porodicu u Srbiji, kako bi se znalo da će se vratiti, a engleski je preporučljiv samo na nivou osnovnog sporazumevanja. Takođe, treba da obezbede 100 dolara koje će dati agenciji za usluge koje će uraditi za nas koji tamo idemo, ali i da plate medicinsko osiguranje čija je cena svake godine drugačija. Novac kojim ćete platiti avionsku kartu do tamo biće Vam refundiran po završetku posla - kaže V.M.