Predstavljeni rezultati istraživanja o položaju dece sa invaliditetom

Ovo naše istraživanje je pokazalo da su porodice ove dece u lošem materijalnom stanju, da su im primanja koja imaju nedovoljna za dodatne troškove invalidnosti, da nedostaju servisi podrške, a to je sve prepreka i za obrazovanje kao jedan od ključnih sistema ka kojima su deca upućena. Naravno, postoje problemi i u zdravstvu. Deca sa invaliditetom se često suočavaju i sa problemima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, naročito ona koja se nalaze na institucionalnom smeštaju, tako da su to neki od zaključaka do kojih smo došli tokom ovog istraživanja – kaže Ivanka Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom.

Prema rečima Marine Bogdanović iz Unicefovog tima za zaštitu dece, svrha ovakvog istraživanja je da se ono koristi kao alatka za dalje zagovaranje i za unapređivanje politika i praksi u ovoj oblasti. Izrada situacione analize o položaju dece sa smetnjama u razvoju je deo jednog većeg projekta koji se trenutno sprovodi u Srbiji, kao jednoj od sedam zemalja koje sprovode regionalni projekat “Zaštita dece od nasilja i promocija socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj“,nastala je kao odgovor na nedostatak istraživanja i podataka u ovoj oblasti.

Predstavljanju rezultata ovog istraživanja prisustvovala je i Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Sigurna sam da je grad Kragujevac kao jedna odgovorna lokalna samouprava, već dugi niz godina ovu problematiku ne samo posmatrao i pratio, nego i izlazio u susret potrebama korisnika kroz široku lepezu usluga u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou, kroz veoma živu saradnju sa obrazovnim sistemom, kroz stidljivo ali sigurno uvođenje usluge ličnog pratioca za decu u inkluzivnom obrazovanju, od prošle godine – rekla je Gordana Damnjanović.

Damnjanović je istakla kao primer dobre prakse u Kragujevcu nedavno osnovano udruženje “Sveti Vasilije Veliki“ u Maršiću koje pruža priliku osobama sa invaliditetom da kvalitetno provedu slobodno vreme, odnosno jednu vrstu dnevnog boravka. Lokalna samouprava planira i dodatne vidove podrške, od kojih je jedan dnevni boravak u popodnevnim satima, kao vid podrške porodicama, radnu aktivaciju, mogućnost formiranja radnog centra, kao i stambene podrške.