AFERA BUKTI: Ako ste na Fejsbuku igrali ovu igricu, ukrali su vam lične podatke!

Na Fejsbuku sam radio 2011. i 2012. godine. Vodio sam tim koji je bio odgovoran za sprovođenje pravila o zaštiti podataka korisnika na Fejsbukovoj platformi za aplikacije.

Ta platforma je uključivala i dobro poznate i popularne igrice poput „Kendi kraša“ i „Farmvila“, kao i mnoge druge, počinje za „Vašington post“ svoju priču Sendi Parakilas, jedan od bivših menadžera „Fejsbuka“.

Fejsbuk u to vreme nije baš previše brinuo o zaštiti podataka korisnika, a afera s „Kembridž analitikom“ pokazala je da se to nije promenilo ni narednih godina.

Kako su „lajkovi“ na Fejsbuku postali milionski biznis: „Pre nego što ispričam kako se Fejsbuk odnosi prema takvim pitanjima, treba objasniti kako te platforme funkcionišu. Svaki put kada korisnik prihvati neku aplikaciju koja se spaja preko Fejsbuka, pojavi mu se disklejmer u kom se od korisnika traži dozvola da aplikacija pristupi podacima na korisnikovom profilu na Fejsbuku. Aplikacija u nekim slučajevima traži samo pristup onim podacima koji su na vašem profilu javni, poput imena i prezimena, fotografija, lajkova, ali nekad i još nekim podacima koji nisu javni“.

U vreme kada je „Kembridž analitika“ skupljala podatke o korisnicima, „Fejsbuk“ je dozvolio programerima pristup i podacima vaših prijatelja, iako ti prijatelji nikad nisu ni instalirali tu aplikaciju niti su pristali da ta aplikacija koristi njihove podatke. To je programerima omogućilo da vrlo brzo stvore ogromne baze podataka.

Postojao je način da se isključi opcija da aplikacija ima pristup podacima vaših prijatelja, ali ta se opcija nalazila duboko u Fejsbukovim postavkama, i to ne baš na svim jezicima. Međutim, vrlo malo korisnika je znalo za tu opciju.

Ono što je najgore, jednom kad bi podaci s Fejsbukovih servera prešli kod programera, Fejsbuk više nije imao kontrolu nad njima niti je znao u kakve će se svrhe ti podaci koristiti.

Istina, Fejsbuk je napravio listu pravila kojima su se branile određene stvari, poput prodaje ili ustupanja podataka o korisnicima trećim stranama, ali problem je u tome što Fejsbuk nije imao alate pomoću kojih bi doznali da li je neko ta pravila prekršio, što ionako ne smanjuje njihovu odgovornost.