Slučaj žene iz Vojvodine, zaražene HIV virusom preko transfuzije, koja je kasnije preminula od posledica osnovne bolesti, uznemirila je javnost.
Tim povodom, istraživalo se da li je transfuzija bezbedna i kako se testira krv dobrovoljnih davalaca.
Dobrovoljno davanje krvi predstavlja humani čin koji nekome može spasiti život.
Međutim, slučaj žene iz Vojvodine, koja je preko transfuzije zaražena HIV virusom, otvorio je pitanje kvaliteta krvi koja se dobija na taj način.
U kragujevačkom Centru za transfuziju kažu da potencijalni primaoci krvi ne treba da budu zabrinuti, jer se krv svakog davaoca detaljno proverava univerzalnim testovima koji se primenjuju širom sveta.
Krv, koja odlazi u bolnice pacijentima kojima je neophodna za operacije, prethodno je testirana na hepatitis B i C, sifilis i HIV.
Retko se dešava da rezultati budu pozitivni, odnosno da u krvi budu otkrivene ove bolesti.
Procenat zaraženih uzoraka manji je od 0,043 odsto na nivou Srbije, što pokazuje da su dobrovoljni davaoci savesni i odgovorno popunjavaju upitnike koje dobijaju pre davanja krvi.
Ovaj upitnik popunjava se prilikom svakog davanja krvi, čak i ako se radi o višestrukim davaocima.
Slučajevi, poput ovog poslednjeg u Vojvodini, su retki, a prethodni je zabeležen 1985. godine, kada se HIV pojavio u tom delu Srbije.
Kragujevački Centar za transfuziju do sada nije evidentirao nijedan takav slučaj.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
