Kragujevačka deca: Od gluvarenja do alkoholizma

U piću nalaze kompenzaciju za sve što im nedostaje, a jedna trećina adolescenata probala je alkohol u trinaestoj godini. Već u petnaestoj počinju da se opijaju, kaže doktorka Vesna Andrejević, a koja je to izjavila, svojevremeno, za Politiku, specijalista socijalne medicine, zaposlena u Institutu za javno zdravlje Kragujevac.

Zavisnost mladih od alkohola danas je ozbiljan društveni problem, naglašava naša sagovornica.

– Tradicija i kulturološke naslage stvaraju atmosferu u kojoj se deca od najranijeg detinjstva usmeravaju ka alkoholu, kao nečemu što treba upražnjavati. Roditelji maloj deci ponude čašu piva, da vide hoće li se mrštiti ili ne. Osmeh na licu posle jednog ili više gutljaja izaziva opšte oduševljenje i niko ne sluti šta od toga može ispasti. Porodica je, dakle, prvi faktor koji utiče na ponašanje dece, a onda, u školskom dobu, dolaze društvo i žurke, a na njima svako mora da bude „najjači“ i „najbolji“ – objašnjava doktorka Andrejević.

Pojava maloletnika na ulici pod dejstvom alkohola pre tridesetak godina izazivala je podozrenje okoline, danas je to deo svakodnevice.

– Nekada je bilo sramota biti viđen pijan na ulici pre punoletstva, u takve mlade ljude svako je upirao prstom. Danas, međutim, tinejdžeri upražnjavaju alkohol bez straha da će biti sankcionisani. Moralne vrednosti su izopačene, a poslednjih godina kao da više niko i ne obraća pažnju na činjenicu da mladi prekomerno konzumiraju alkohol – upozorava naša sagovornica.

Oko 60 odsto kragujevačkih srednjoškolaca izjašnjava se da alkohol konzumira iz zabave i zadovoljstva, a svaki deseti adolescent kaže da se opija iz dosade.

U Srbiji, prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja ,,Batut” oko 50% mladih povremeno pije alkoholna pića, 20% se povremeno opija, a njih 7% redovno pije. Istraživanja Instituta ,,Batut” pokazuju da se u proseku prvo pijanstvo u Srbiji doživljava sa 13,5 godina, a najkasnije u 20. godini života. Znaci zavisnosti prosečno se javljaju oko 21. godine, dok na lečenje mladi dolaze između 25. i 27. godine. 

Ono što je zanimljivo da su devojke te koje su postale sklonije preteranom konzumiranju alkohola

Alkoholizam nije samo privatna stvar pojedinca koji se opija već je to porodični i socijalni problem. U porodici u kojoj je žena (devojka) sklona preteranom opijanju problemi su još veći nego u onoj u kojoj se muškarac opija. Najveći problemi postoje u onim porodicama u kojima je više osoba sklono alkoholu.
Lečenje alkoholizma je veoma kompleksna stvar. Prvo sama osoba treba da reši da se leči, a onda u lečenju učestvuju (pomažu) svi članovi porodice i okolina (rodbina, prijatelji, komšije, kolege…)

Zabava Kragujevačke omladine je najviše prisutna u Velikom parku (gde se često razbijaju svetiljke) ali i u napuštenoj zgradi kod Bubanj jezera i na mnogim drugim mestima gde je "diskrecija" veća.

Svi stručnjaci se slažu da je potrebno, pored konstantne brige porodice, za borbu protiv ove pošasti, da deca moraju imati redovne obaveze a koje bi razvijale mladi duh kroz sport, rad u kući, čitanje, sve ono što je potrebno a da bi se mladi um naših sugrađana razvijao na pravi način.