MATURANTI POLAGALI U PODRUMU, POD NATO BOMBAMA: Svedočenje jednog od najboljih učenika ratne generacije u Kragujevcu o agresiji na SRJ

Jedan od deset najboljih učenika ratne generacije Medicinske škole sa domom učenika „Sestre Ninković“ u Kragujevcu za alo.rs svedoči o trenucima uoči NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, zebnjama i nadi da rata više nikada ne bude.

- U Medicinskoj školi sa domom učenika "Sestre Ninković" u Kragujevcu zavladao je haos, 24 mart. 1999. godine, nakon što je na radiju i televiziji objavljena neposredna ratna opasnost. Grad je uveliko opusteo, ljudi su bežali na sela. Oko 18 sati škola i dom su bili gotovo ispražnjeni, osim jednog odeljenja, 4/2, koje je na petom času dostojansveno slušalo predavanje profesorke etike i filozofije Biljane Stošić Ilić, sadašnje načelnice Šumadijskog okruga. Kroz glavu su nam prolazili citati flozofa od Platona do Kanta. Svi smo ćutali i gledali u bledo lice profesorke Biljane, koja nas je hrabrila i govorila da će sve biti u redu, da je kosmička pravda na našoj strani. Sećam se da ni jednog jedinog trenutka nije pokazala strah, čak ni pogledom. Glas joj nije zadrhtao, dok joj je dikcija bila čista. Gledala nas je kao da su gomile i gomile lekcija ispred nas - ističe Nestorović i dodaje:

Odjednom je pored škole protutnjalo neko vozilo, praveći strašnu buku. Profesorka je pogledala kroz prozor i rekla: „Auu, deco, ovo je tenk!“ I dalje nismo verovali da se nešto sprema, a profesorka je hrabro stajala i držala čas. Moj repati drug Vlada Čabrić je celog časa na papiru slikao neku ružu i smireno mi rekao: „Važno je da se svi mi volimo“. Nisam ga tada razumeo, ali 20 godina kasnije jesam. Prve bombe su pale na grad nepuna dva sata posle našeg časa filozofije. Stigao je „Milosrdni anđeo“, koji je bombardovao SRJ ukupno 78 dana. Maturu smo polagali pod bombama i brzo smo postali jaki i hrabri, dok je naša profesorka Biljana Stošic Ilić načelnik Šumadijskog Okruga i marljivim radom brine o hiljadama porodica - kaže Dejan Nestorović, borac za ljudska prva i direktor nevladine organizacije „Sigurna pozicija“.

- Žao mi je svih žrtava, bole i srpske i albanske. Rat se mogao izbeći, a celom regionu su danas potrebni mir, napredak i pristojan život. Mala Milica Rakić je simbol stradanja 1999. i opomena da na Balkanu više nikada ne bude rata. Danas, 20 godina kasnije, naše društvo se zalaže za mir, pristojnu Srbiju i dobro veze i saradnju sa celim regionom i albanskim narodom. Vreme netrpeljivosti je prošlost, a Srbija je doživela infrastrukturni bum i stabilizovala ekonomiju. Predsednik Vučić užurbano radi na izgradnji autoputa Sarajevo – Beograd – Drač, putu pomirenja i napretka. “Važno je da se svi volimo”, je rečenica koja još odzvanja u mojim mislima i kojom se vodim u svom životu i radu – dodao je Nestorović, koji je postao mirotvorac i borac za ljudska prva u čitavom regionu, pogotovu na Kosovu gde intezivno radi na pomirenju srpskog i albanskog naroda.