Hladni i kišoviti dani, koji su se u kontinuitetu zaređali od 10. aprila, značajno su uticali na veliki broj poljoprivrednih vrsta, pre svega na prolazak pojedinih faza njihovog rasta i razvića, kao i na pojave prouzrokovača bolesti.
Za samo 24 sata na području Vojvodine palo je onoliko kiše koliko bi inače palo u toku tri četvrtine meseca. Zbog vremenskih uslova, posledice ove godine osetiće paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, maline... Ipak, određenim povrtarskim vrstama odgovaraju obilne padavine i relativno niska temperatura u jutarnjim časovima, te njihovi proizvođači neće imati problema, istakao je profesor Poljoprivrednog fakulteta Žarko Ilin.
Količina od oko 200.000 tona ukupnog voća u našoj zemlji biće smanjena zbog grada i kiše, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović.
Stručnjaci ističu da do značajnijih nestašica voća i povrća neće doći, ali će smanjenje njihovog broja svakako uticati na njihovu cenu, a samim tim i na džepove kupaca. Takođe, troškovi finansijskih ulaganja će se povećati, posebno kada se radi o zaštiti bilja.
Pored određenih vrsta voća i povrća, padavine i niska temperatura ne odgovaraju ni poljoprivrednim usevima, posebno pšenici, kukuruzu i uljanoj repici, dok mnogo vlage odgovara soji, suncokretu i šećernoj repi. Otkako postoje merenja pa do danas, u našoj zemlji najveća dnevna količina padavina registrovana je 10. oktobra 1955. godine u Negotinu - 211,1 milimetara po kvadratnom metru, dok je nakišovitija godina bila 1937. kada je izmereno čak 1.324,5 milimetara padavina u Loznici.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
