I DALJE NEREŠENE MISTERIJE U ŠUMADIJI: Viđene UTVARE i ZAKLANE KOKOŠKE (VIDEO)

Kragujevački DREKAVAC

- Ovo je sudbina kragujevačkog drekavca koji je tri meseca ledio krv u žilama – da li se iza drekavca krio švaler ili lopov, ali proleća 2015. godine kuće u kraju su kamenovane, nešto je noćima zavijalo kao mačke u parenju, glave i noge zaklanih kokošaka osvitale su na krstu.

O prolećnim noćima te 2015. godine, u kragujevačkom naselju Korićani, u Ulici Drenovački put, niko danas ne želi da priča. Jezivi urlici, spodoba u crnom koja “leti” preko njiva, vatre pred kućama, kokošije glave na krstu- deo su sećanja žitelja ovog kraja. Pre dve godine naselje je pohodio drekavac, mnogi su bili sigurni.

Malobrojni su tvrdili da je ipak u pitanju šaljivdžija sa bolesnim smislom za humor, što ipak nije umanjilo nelagodu i strah.

A tog proleća 2015. godine kuće u kraju su kamenovane, nešto je noćima zavijalo kao mačke u parenju, glave i noge zaklanih kokošaka osvitale su na krstu zakačenom na komšijsku ogradu. U dvorištima su eksplodirala neznana pirotehnička sredstva, a domaćini su pred kućama nalazili vatre koje nisu zapalili.

Policija je obaveštena, te su patrole često obilazile naselje. Stanari okolnih ulica organizovali su dežurstva da bi vijali drekavca. A od njega, ni traga. Napadi su počinjali posle osam uveče na Drenovačkom putu, u Lipničkoj i Ulici Miodraga Petrovića. Meštani kažu da je sve počelo 14. januara 2015, nakon Svetog Vasilija.

Kragujevačka policija nikada se, naravno, nije oglasila po pitanju drekavca. Hapšenja zbog krađa je bilo, a da li je neki od lopova bio i onostrano biće, drekavac, teško je saznati.

Priča o gumenom drvetu

-Gotovo da nema meštanina rekovačke opštine koji ne zna za ukleto drvo kraj puta Belušić-Rekovac i amanet koji generacijama prenose da ga ni za živu glavu ne pipaju. Priča se da niko ko mu se približio ili još gore, dodirnuo ga, nije dobro prošao. Mašine koje su 70-ih godina tu pravile put same od sebe su pred njim prestale da rade, pa je firma odlučila da drvo zaobiđe.
Tu, na takozvanoj lakat krivini, niko se ne seća otkad, stoji drvo visoko oko tri metra, čiji su gumenasti listovi uvek zeleni, kao da je reč o četinaru, a svake druge godine daje sitan rod žute boje sličan jabuci. Niko se nikada nije usudio da ga proba, a sada se još i više boje, jer se krošnja sama od sebe raspolutila i još više tera strah u kosti.

Od davnina među običnim svetom postoji uverenje da postoje mesta koja treba izbegavati. Da se na tim mestima, pod neobjašnjivim okolnostima dešavaju stvari koji izmiču svakom logičnom objašnjenju. Drvo je u svim svetskim religijama oduvek bilo važan simbol.

Kod starih Slovena oduvek bilo moćan simbol. Povezivalo je podzemni svet sa nebeskim, u njemu je mogla da obitava duša umrlog, ali ono je moglo da bude i mesto gde se sastaju veštice i obitavaju stvorenja zla. U narodnim pesmama često se navodi da u podnožju svetog drveta živi zmaj.

Priče o zlom drvetu često se mešaju sa drugim legendama, koje su povezane sa mitskim prikazama, utvarama i zlim bićima koje nastanjuju ove krajeve.

Dovoljno je da se nekoliko neobjašnjivih događaja poveže, da se nekoliko priča i svedočenja veže uz neko mesto, objekat ili osobu, pa da se to iskonsko verovanje ponovo probudi i postane snažna i uverljiva urbana legenda.