Karantin u Italiji: Evo kako je Šumadinac istrčao polumaraton u svom stanu na šestom spratu

„Za ‘Vanredni Individualni Polumaraton’ saznao sam gledajući Slobodana Jotića na RTS -u i tako sam odlučio da pokušam, iako uslovi ne dozvoljavaju puno. Vežbam u stanu svakodnevno, koliko je to moguće, trčim uz stepenice, niz stepenice obzirom da živim na šestom spratu. Tako sam za potrebe ovog polumaratona dnevni boravak pretvorio u trkačku stazu. U sali za ručavanje sklonio sam stolice i onda u krug oko stola, prvo pet kilometara u jednom pravcu, pa pet kilometara u drugom, tako da sam za dva sata i 16 minuta istrčao polumaraton u stanu od 21,14 kilometara što je psihički veoma bilo teško, ali uspeo sam“.

Iako iza sebe ima dosta medalja sa takmičenja na polumaratonima i maratonima, ova Vip medalja za njega je posebna, jer će ga, kako kaže, podsećati na dane u izolaciji i opasan virus koji je svima promenio živote.

„Živim u regiji koja je druga po zaraženosti i smrtnosti posle Lombardije, kada je sve počelo početkom februara niko to nije ozbiljno shvatio. Svi su radili i sve je bilo normalno, negde do 15. marta kada je počeo karantin, tada su izašle nove mere šta može a šta ne. Ni tada ljudi nisu ozbiljno shvatili, niko se nije mirio sa karantinom, bilo je jako teško u samom početku. Ovo je malo mesto, kao Batočina u Srbiji, ovde nema kretanja kao u celoj Italiji, 24 sata su iste mere, možemo da se krećemo uz posebne dozvole, kupovina namirnica, lekova i odlazak do bolnice i odlazak na posao ko radi. Ovih dana su male olakšice, posle dva meseca karantina, ali i uz te olakšice i dalje je sve svedeno na minimum“ – ističe Jovanović.

Prema njegovim rečima straha nije bilo, ali čudan osećaj i neizvesnost i dalje su prisutni.

„Ja ne poznajem nikoga ko je oboleo od mojih poznanika iz bliže okoline. Meni je ovo jako teško palo, ne radimo, firme su zatvorene. Ko živi u stanu vrlo je teško, kretanje je minimalno jako stresno. Sport je otkazan sve je stalo, deca ne idu u školu i pitanje je da li će i u septembru krenuti. Šta će biti posle svega ovoga, ljudi su zabrinuti za posao. Svima su misli usmerene na ekonomiju, ne radimo, primamo 80 odsto od plate, nemamo velike izdatke ali je neizvesno za dalje, da li će nas vratiti na posao“?

Jovanović ističe da je korona promenila svakodnevicu i život na koji su svi navikli. Visoka smrtnost u Italiji i težak život doveli su ga u dilemu da li treba ostati i nastaviti život u dalekoj zemlji.

„Lombardija je srce ekonomije to je sada prazna regija, kolaps je. Do sada nisam razmišljao da se vratim u Srbiju, ovde sam započeo novi život, kupio sam stan, formirao porodicu. Međutim, posle ovoga vratio bi se u rodni kraj ako bi imao solidan i dobro plaćen posao“ – mišljenja je Jovanović.

(Toppress)