Dva najznačajnija simbola Drugog svetskog rata, logor Jasenovac i stratište u Šumaricama – simbol masovnog i surovog ubijanja, na jednom mestu. Dve tragedije koje su počinili fašisti. O užasima i neizmernoj patnji danas svedoče preživeli i eksponati pred kojima čovek može samo da zanemi. Ali, ne i da ćuti, nego da govori o onome što je video, što glasnije, kazao je na zatvaranju izložbe „Jasenovac pravo na nezaborav“ u Kragujevcu Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada.
Jasenovac mora da bude upisan u kolektivnu memoriju kao poprište najmonstruoznijih zločina protiv čovečnosti. Za odavanje pošte minutom ćutanja za blizu 20 000 dece ubijene u Jasenovcu, potrebno je 324 sata tišine. To znači da bi na ovom mestu, danonoćno, ćutali sve do 14. oktobra. Uz zahvalnost organizatorima što su za domaćina izložbe „Jasenovac – pravo na nezaborav“, odabrali Kragujevac, Petrašinović je podsetio da se iz Šumarica sa jedinstvene antiratne manifestacije Veliki školski čas, svetu šalje poruka, da se ne zaboravi i da se više nikada i nigde ne ponovi.
Pored preživelih logoraša Jelene Buhač Radojčić i Gojka Rončevića Mraovića, zatim potomka porodice Nikole Tesle čiji je 91 član ubijen u NDH Lazara Kosanovića na zatvaranju izložbe govorio je prof. dr Srboljub Živanović iz Londona direktor fondacije za Holokaust i Jasenovac koji je istraživao posmrtne ostatke Jasenovačkih mučenika i autor brojnih knjiga.
Nikada ne smemo da zaboravimo da je u jasenovačkim logorima smrti ubijeno više od 700 hiljada Srba, 23 hiljade Jevreja i 80 hiljada Roma, a među njima 110 hiljada dece ispod 14 godina starosti. Ove brojeve usvojila je Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu u kojoj nije bilo nikoga sa prostora bivše Jugoslavije, kazao je prof. dr Živanović. Mi nikada nećemo moći poimenično da nabrojimo broj žrtava jasenovačkih logora jer su na lokalnim grobljima sahranjivane kao n.n. osobe. Prikupljajući podatke o stradanjima u Jasenovcu, prof. dr Živanović opisao je 20 načina ubijanja u logorima, ali kako je kazao na žalost u Beogradu je mogao da sazna jako malo, a daleko više u Izraelu gde je posetio memorijalne centre stradanja Jevreja, Srba i Roma.
Zatvaranju izložbe, čiji je moderator bio Dragoslav Bokan, reditelj, publicista i humanitarni aktivista koji se bavi zaštitom kulture sećanja na stradanje Jasenovačkih mučenika prisustvovali su i učenici Prve kragujevačke gimnazije koji su dobili sertifikat o pohađanju interaktivne radionice „Stop reviziji – još smo živi – sećamo se“ – Jasenovac pravo na nezaborav.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
