Direktor Istrijskog arhiva Šumadije Sanja Živković: „ Večiti sam borac protiv nepravde i pasionirani zaljubljenik u umetnost “

Od detinjstva si zavolela pisanu reč, da bi nakon gimnazije završila master iz oblasti književnosti, jesi li poželela da rad u prosveti bude tvoje životno opredeljenje?

- San većine devojčica moje generacije bio je da jednog dana ponesu dnevnik. Otuda i sve one igre pravljenja improvizovanih dnevnika, tabli i slično. Ni ja nisam izuzetak. Iako se ljubav prema književnosti javila rano, u srednjoj školi je ona prerasla sve ostalo i to je bio momenat u kojem sam odlučila da upišem Filološko-umetnički fakultet, odsek srpski jezik i književnost, koji mi je omogućio da je ujedinim sa snom iz detinjstva. Kasnije sam ušla u prosvetni sistem i rad sa decom jeste učinio da poželim da mi to bude životno opredeljenje. Iako sada nisam zvanično u prosveti, trudim se da bit svog zvanja neprekidno unapređujem i prenosim na ono što radim, jer profesorska misija niti počinje nisti se završava u učionici. Ona je mnogo više od toga.

Radeći u OŠ „ Vuk Karadžić“, zajedno sa kolegama dobila si od IZ „ Klett “ nagradu za najinovatnijeg nastavnika 2012. Koliko ti je ta nagrada otvorila vrata za dalji napredak?

*Ta nagrada je nesumnjivo kruna mog tadašnjeg rada u školi i dokaz da ne treba bežati od inovacija i modernih tehnologija već im stremiti. Ona mi je dala podstrek i pojačala veru u sebe, što je uticalo da nastavim da radim na ličnom razvoju, ali i svoje đake uvodim u svet književnosti i jezika kroz povezivanje sa modernim tehnologijama. Tako sam postala jedan od tvoraca digitalne verzije Zbirke za prijemni ispit „Nauči lakše za maturu“, koja je podržana od strane Ministarstva prosvete, kao i evaluator udžbenika izdavačke kuće Klett.

Svi koji te znaju, vezuju te za Narodnu biblioteku „Vuk Karadžić“, od kada traje uzajamna ljubav između tebe i Biblioteke?

Moja prva saradnja sa Narodnom bibliotekom „Vuk Karadžić“ usko je povezana sa radom u školi, dakle od 2011. Godine. Ostvarena je zahvaljujući podršci direktora Biblioteke Mirka Demića, koji je mojim đacima i meni otvorio vrata svoje ustanove za realizaciju brojnih radionica, i to: jezičkih, glumačkih, književnih, novinarskih. Kada je završeno sa projektom „Asistent u nastavi“, čiji sam deo bila dve godine, završeno je i moje angažovanje u prosveti. Zahvaljujući gore pomenutoj saradnji Biblioteka je prepoznala u meni ljubav prema književnosti i radu sa decom, postala moje utočište, a ja njen deo najpre kao volonter, a potom i kao radnik. To mi je dalje pomoglo da se razvijam, učestvujem na različitim konkursima, osvajam nagrade, steknem i zvanje dipl. Bibliotekara, i što je najvažnije unapredim svoje znanje u ovoj oblasti.

Na koje projekte, u kojima si učestvovala, a bilo bi previše prostora da ih sve nabrojimo si najponosnija?

Najponosnija sam na one koji se odnose na rad sa decom. Spomenula bih „Pišem, dakle postojim“, koji je podrazumevao tromesečne radionice za osnovce, na kojima je preko 40 polaznika savladalo tehnike pisanja poezije, proze i drame, što je rezulturalo istoimenim blogom i biltenom „Književni odjeci“; „Upoznaj Izrael“ u okviru kojeg su učenici osnovnih i srednjih škola kroz kviz znanja, različite igre i asocijacije upoznavali kulturu Iizraela, kao i sličnosti i razlike Jevreja i Kragujevčana; „Jevreji u Kragujevcu: sećanjem do nezaborava“, koji je podrazumevao istraživački rad i nastanak istoimenog dokumntarnog filma čiji idejni tvorci su najmlađi i na kraju, ali ne manje važan „Čarobni svet bajki“ zahvaljući kome je šira populacija, kroz izložbu sa „Sa hudožnikom kroz knjigu“ upoznata sa najznačajnijim ruskim ilustratorima s kraja 19. I početka 20. Veka koji su ilustrovali knjige smeštene u Ruskom kutku NB „Vuk Karadžić“. Svi oni prepoznati su i sufinansirani po Konkursima za kulturu Grada i za rezultat imaju razvoj kreativnosti, inovativnosti, timskog duha, rušenje predrasuda i uključivanje najmlađih u kreiranje kulturne scene.

Bavila si se, a to radiš i dalje, humanitarnim radom, to ti je usađeno kroz porodicu?

*Porodica je ta koja nam od malena usadi ili ne usadi moralne i ljudske principe, koji bitno utiču na formiranje stavova i interesovanja u budućnosti. Tako je bilo i sa mnom. Vodeći se onom Popovićevom da se čovek čoveka najviše tiče još kao srednjoškolka Prve kragujevačke gimnazije uključila sam se u rad Kola srpskih sestara, u okviru kojeg je stvoreno Devojačko kolo. Životne okolnosti su me udaljile od ove humanitarne organizacije, ali ne i od načela na kojima počiva. Tako sam i individualno, ali i sa svojim đacima, a kasnije i sa Bibliotekom i UK „Koraci“ postala deo brojnih humanitarnih akcija, gde su nam najveće nagrade bile pozitivni ishodi i osmesi onih za koje smo se borili.  

Svestranost si dokazala i kroz dramske radionice za osnovcima, smatraš li da najbolje “ plivaš “ radeći sa decom?

*Najsrećniji trenuci rada u školi nisu oni provedeni u kancelariji i kabinetu, već u učionici sa decom. Njihovi osmesi, želja da podele svoje tajne i dobiju savet, ali i da me vide i popričaju sa mnom čak godinama nakon što su izađu iz klupa moja su najveća nagrada. Zato se trudim da gde god da se nađem, okupim oko sebe najmlađe. Tako je bilo i sa glumačkim radionicama koje su uspešno realizovane u Ogranku Biblioteke na Pivari, pa je publika imala priliku da vidi modernu adaptaciju „Sumnjivog lica“, u kojoj su glavni protagonisti devojčice, zatim radionice u Ogranku Biblioteke u Koloniji, koje su rezultirale izvedbom mog dramskog prikaza „Knjige su u modi“ u okviru Dana kragujevačke knjige. Istina je da sa decom najbolje „plivam“, što mi pomaže da „dete u sebi“ održim budnim.

Jedan si od osnivača udruženja „Ahava“, koliko je bitno upoznavati druge kulture za obogaćivanje čovekove ličnosti?

*Mišljenja sam da je čovek bogat onoliko koliko drugih kultura i drugih zemalja upozna. Razlog za to leži u činjenici da se na taj način razbijaju predrasude, otkrivaju neki novi, naizgled daleki svetovi i različitosti, koje postaju uzroci daljih traganja koja se najčešće završavaju otkrivanjem neslućenih lepota, a često se pronalaze elementi zajedničke prošlosti, koji su odlična veza za budućnost. Tako je i Udruženje srpsko-izraelskog prijateljstva „Ahava“, što u prevodu na srpski znači ljubav, osnovano sa ciljem da ukaže na zajedničku prošlost Srba, pre svega Kragujevčana, i Jevreja, te na sličnosti i razlike među njima, ali i da kroz brojne radionice i manifestacije, približi široj populaciji izuzetno zanimljivu kulturu Izraela.

Uz tebe je sve vreme bio grad Kragujevac, kako ocenjuješ trenutnu gradsku vlast i koga bi posebno izdvojila?

*Sagledavanjem globalne slike Grada, nekad i sad, jasno se vide pomaci u različitim sferama, od industrije, infrastrukture, preko kulture do sporta. S obzirom na to da se bavim delatnošću koja spada u domen kulture navešću samo neke od izuzetno važnih stvari koje su potvrda toga: otvaranje Legata Nikole Koke Jankovića, rekonstrukcija Kuće Đure Jakšića, koja u svom galerijskom prostoru ugošćava brojne eminentne umetnike iz oblasti slikarstva, vajarstva, književnosti i muzike, izdavačka delatnost UK „Koraci“, kojom je data prilika da značajna kragujevačka dela dobiju svoj medijski prostor, ponovno pokretanje „Dečjih iskri“, Sajt KulturaKG, koji je postao značajno mesto informisanja ljubitelja umetničkih manifestacija, brojni festivali po kojima je Grad postao prepoznatljiv, itd. Što se tiče toga koga bih izdvojila, to je poprilično nezahvalno, jer treba izabrati iz redova odličnog tima. No, vodiću se principom primus inter pares, te navesti Gradonačelnika Nikolu Dašića, načelnicu Šumadijskog okruga, Biljanu Stošić Ilić, predsednika Skupštine Grada, Miroslava Petrašinovića, Gradskog većnika za kulturu Miljana Bjeletića i Gradskog većnika za sport Predrag Stevovića.

Filmovi, lutkarske predstave, promoter „ Dečjih iskri “, radionice, kako si sve to postizala? Šta od svega smatraš najvećim uspehom?

*S obzirom na to da sam uvek radila ono što volim, ništa od navedenog nije mi bilo teško. Štaviše, svaka od navedenih stavki donela mi je posebnu vrstu zadovoljstva. Iz tih razloga teško je izdvojiti jedno. No, neka to bude učešće na LUTVID festu, koje mi je donelo nagrade na Međunarodnom nivou, i to: 2019. Godine drugu nagradu u kategoriji Najbolja montaža za trejler lutkarske predstavu „Pinokio“ I 2021. Treću nagradu u kategoriji Produkcija trejlera i drugu nagradu u kategoriji Najbolja bibliotečka preporuka za lutarsku predstavu „Čarli i fabrika čokolade“

Sama se baviš pisanjem, koju knjigu iz svoga opusa smatraš izuzetno bitnom?

*Za mene lično najznačajnija je prva, tj. roman „Knjiga“, jer sam u ostalima gost svojim kritičkim osvrtima i naučnim radovima. Ipa, moram reći da je u pripremi 1. tom one za koju smatram da će biti vrlo značajna s obzirom na to da će ona biti rađena u formi leksikona, u kojem će biti popisana većina značajnih umetnika i njihovih muza uz nesvakidašnje sadržajno koncipirane odrednice, te će čitaoci imati prilike da saznaju mnogo toga o životima umetnika, atmosferi u kojoj su stvarali kao i načine na koje su sami postali inspiracije potonjih umetnika.

Od početka marta nalaziš se na funkciji Direktora Istorijslog arhiva Šumadije, kako idu direktorski dani?

*Istorijski arhiv Šumadije, po svom značaju i građi koju ima treći po značaju u Srbiji, celu godinu posvećuje obeležavanju sedamdestogodišnjice osnivanja, te i direktorski dani teku, pored rešavanja tekućih problema i u osmišljavanju brojnih programa za tu priliku. Tome treba dodati i planiranje intenziviranja saradnje sa školama, Univerzitetom, Kancelarijom za mlade i ustanovama kulture kako na lokalnom tako i na republičkom nivou, kao i osmišljavanje načina na koji će široj publici biti predstavljeno sve ono što Arhiv poseduje, a od izuzetnog je značaja.  

Vedra, nasmejana, poziitvna, elokventna...šta bismo još dodali?

*Večiti borac protiv nepravde i pasionirani zaljubljenik u umetnost.

Koliko si uključena u politiku i koja stranka odgovora tvojim životnin načelima?

*U politiku sam uključena koliko i svaki član društva koji ima želju i volju da doprinese boljitku svog okruženja počevši od mesne zajednice kojoj pripada pa na dalje. Mojim načelima kako na lokalnom tako i na republičkom nivou odgovara politička opcija koja mirnim putem radi na prosperitetu zemlje u različitim sferama i na različitim nivoima, što sa jedne strane pozitivno utiče na kvalitet života građana, a sa druge na poboljšanje slike naše države na svetskom nivou i koja iza sebe ima dela, a ne reči, dakle, Srpska napredna stranka.

Autor: Mario Badjuk

Foto: Privatna arhiva