EKSKLUZIVNO, Mihajlović za Ikragujevac: „ Ministarstvo rudarstva i energetike sarađuje sa Gradom Kragujevcem na više projekata “

Prelazimo na jedan drugi koridor, koridor energetske efikasnosti, podjednako važan za Srbiju. Posle pilot projekta počinju novi pozivi za subvencije za stolariju i izolaciju. Koliki će fondovi biti i ima li olakšica za siromašne opštine?
Ministarstvo rudarstva i energetike je u 2021. godini pokrenulo Nacionalni program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i domaćinstava, koji predviđa dodelu subvencija građanima u iznosu do 50%, koje obezbeđuju država i jedinice lokalne samouprave. U prethodnoj godini su kao pilot projekat, bila dva javna poziva za zamenu stolarije, u kojem učestvuje 67 gradova i opština i oko 5.000 domaćinstava, i za ugradnju solarnih panela, u kojem učestvuje 37 jedinica lokalne samouprave.
Početkom februara, objavljen je novi javni poziv za opštine i gradove sa kojima ćemo zajedno sprovoditi projekat zamene stolarije. Očekujemo da veliki broj gradova i opština se prijavi na javni poziv, a one koje budu izabrane, raspisivaće dalje javne pozive najpre ka firmama koje će izvoditi radove, a zatim i ka građanima.
Država je obezbedila dovoljno novca, oko 250 miliona evra za različite projekte u oblasti energetske efikasnosti. Pilot projekti započeti u 2021. pokazali su veliko interesovanje građana za ovaj vid podsticaja. Takođe se pokazalo da moramo da vodimo računa da građani imaju jednake mogućnosti da učestvuju u programu, bez obzira da li žive u razvijenim ili manje razvijenim opštinama. Zbog toga će u novom programu Ministarstvo umesto sa 50 odsto učestvovati sa 70 procenata u najnerazvijenijim, odnosno devastiranim opštinama. Razgovaramo i o načinima kako da pomognemo socijalno ugroženim domaćinstvima da mogu da učestvuju u programu.

Novi gasni koridori i koridori energetske efikasnosti deo su nove energetske politike, koliki je investicioni ciklus i koji su prioriteti kada su obnovljivi izvori energije u pitanju?
U Srbiji 30 godina nije izgrađena nijedna nova elektrana, i energetska bezbednost naše zemlje u narednim decenijama zavisiće pre svega od novih investicija. Imajući u vidu da je naša zemlja potpisnica i Pariskog klimatskog sporazuma i Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zemlje Zapadnog Balkana, važno je i kakav će uticaj biti novih energetskih kapaciteta na životnu sredinu. Ukupna vrednost projekata u novom investicionom planu za energetiku i rudarstvo iznosi oko 35 milijardi evra, a najveći deo planiranih i potencijalnih projekata odnosi se na OIE, koje će uz hidroelektrane, biti ključne da bi Srbija bila energetski bezbedna do 2050. godine. Među prioritetnim projekima je i izgradnja reverzibilnih hidroelektrana, gde su najvažniji projekti RHE „Đerdap 3“ i RHE „Bistrica“. Njihov značaj ogleda se ne samo u povećanju ukupno proizvedene energije, već i u stvaranju uslova za integraciju novih kapaciteta iz OIE veće instalisane snage. Takođe, novi Zakon o korišćenju OIE omogućava da građani postanu aktivni učesnici energetske tranzicije, tako što će postavljati solarne panele na krovovima kuća i zgrada i proizvoditi zelenu energiju za sopstvene potrebe.

U vreme globalne energetske krize kako se Srbija nosi sa ovom situacijom , vidimo da na dnevnom nivou vodite radne grupe za snabdevanje enrgentima, da ste na terenu neprekidno.Šta je sve trebalo da se uradi da imamo dovoljno struje i gasa?
Energetska kriza koja je pogodila Evropu, ali i svet i te kako se odrazila i na Srbiju, pre svega zbog činjenice da nismo nikako mogli da utičemo na cenu energije i energenata na evropskim tržištima. To je sada velikim delom uzrokovano povećanom tražnjom za energijom u periodu oporavka svetske privrede od posledica pandemije, ali možemo očekivati još ovakvih kriza i u budućnosti i za to treba da budemo pripremljeni.
Ono što je bio problem u našem elektroenergetskom sistemu, jeste neodgovorno rukovođenje, loše planiranje, neadekvatna realizacija investicija i remonta, zbog čega je čitav sistem bio pred kolapsom. Samo zahvaljujući finansijskoj stabilnosti države, na kojoj je Vlada radila svih prethodnih godina, kao i brzoj reakciji i države i svih energetskih subjekata koji su priskočili u pomoć EPS-u, uspeli smo da sačuvamo stabilno snabdevanje pre svega električnom energijom. Svakodnevno smo pratili situaciju sa dovozom uglja u termoelektrane, obezbedili dodatne količine mazuta. Nažalost, zbog svega što se desilo morali smo da uvozimo električnu energiju, umesto da je u momentu visoke cene izvozimo.

Otvaranjem novog rudnika ,, Čukari Peki,, Srbija je zauzela novu, visoku poziciju na evropskoj mapi. Obišli ste i Institut za metalurgiju i rudarstvo u Boru.Rekli ste da je zeleno i održivo rudarstvo cilj i najavili ste veća ulaganja u zaštitu životne sredine?
Srbija je rudarska zemlja praktično od osnivanja, ne samo moderne države, već i iz vremena srednjeg veka. Rudarstvo je obezbeđivalo razvoj i naše države i društva u svim periodima i nema razloga da i u budućnosti ne bude jedan od pokretača privrednog razvoja, naravno, prilagođeno vremenu u kojem živimo i uz korišćenje najmodernijih tehnologija koje obezbeđuju da rudarske aktivnosti ne narušavaju životnu sredinu.
Pre samo nekoliko godina, tadašnji RTB Bor je bio praktično u bezizlaznoj situaciji. Bilo je raznih predlog ranijih godina šta sve treba da se desi sa ovim rudnikom, uključujući i mogućnost da se on zatvori. Ali, vizija Vlade i predsednika Srbije je bila drugačija, i zahvalljujući tome danas imamo strateškog partnera, sačuvana radna mesta, i uspešnu kompaniju koja investira i u rudarstvo i u zaštitu životne sredine. Od kako je Zijin Copper preuzeo RTB Bor, uloženo je više od 850 miliona evra, od čega više od 120 miliona evra u zaštitu životne sredine.
U oktobru prošle godine otvoren je i novi rudnik bakra i zlata Čukaru Peki u koji je kompanija Zijin Mining do sada uložila više od 350 miliona evra. Značaj ovog rudnika ogleda se ne samo u razvoju rudarstva, već i u podizanju standarda kad je reč o zaštiti životne sredine u rudarstvu, jer je Čukaru Peki prvi “zeleni rudnik“ u Srbiji, koji radi po najvišim standardima u ovoj oblasti. Kad govorimo o rudarstvu, Srbija će razvojem ovog rudnika postati drugi najveći proizvođač bakra u Evropi, posle Poljske, i jedan od najvećih proizvođača zlata u Evropi, dve kritične mineralne sirovine u savremenom svetu.

Prethodna i ova godina ključne su za proces energetske tranzicije, očekuju nas najvažnije odluke za budućnost srpske energetike. Kako do cilja da budemo energetski stabilni i samodovoljni a da nam zaštita životne sredine bude u fokosu?
Energetska bezbednost je pitanje nacionalne bezbednosti. Bez dovoljno energije, nema ni privrednog rasta, nema investicija, nema razvoja. Zato je energetska tranzicija strateško pitanje, proces koji se mora pažljivo planirati i odlučno sprovoditi.
Prvi korak u procesu energetske tranzicije napravljen je prošle godine usvajanjem novog zakonodavnog okvira u oblasti energetike i rudarstva, a započeta je i izrada dva najvažnija strateška dokumenta koji treba da utvrde put razvoja energetskog sektora u narednim decenijama: Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030. godine, sa vizijom do 2050. i Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, čiji će sastavni deo biti i vodonična strategija.
Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom biće definisani ciljevi koji će voditi većem učešću OIE, povećanju energetske efikasnosti, dekarbonizaciji, odnosno smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Nacrti plana i strategije naći će se na širokoj javnoj raspravi, u kojoj će komentare, sugestije i predloge moći da daju sve zainteresovane organizacije civilnog društva i sve građanke.
Treći stub nove energetske politike Srbije jesu nove investicije, odnosno izgradnja novih energetskih kapaciteta, koje su, uz povećanje energetske efikasnosti, ključne kako bi Srbija bila samodovoljna u oblasti elektroenergetike. U gasnom sektoru, težište je pre svega na regionalnom povezivanju (koje je važno i za elektroenergetiku) i jačanju strateških rezervi gasa, kako u našoj zemlji, tako i u saradnji sa susedima.
Razvoj energetike u 21. veku nije moguć bez ispunjavanja svih propisa i najviših standarda u oblasti zaštite životne sredine i to je uslov za realizaciju bilo kog projekta, bilo da je reč o rudarstvu ili o energetici. Ispred nas je, ako budemo hrabri i odlučni, period u kojem će se u Srbiji izgraditi mnoge nove elektrane, koje će omogućiti da u decenijama ispred nas imamo dovoljno energije, da tu energiju dobijamo iz sopstvenih izvora, i da je proizvodimo na održiv način, vodeći računa o životnoj sredini.

Održivo rudarstvo koje gura srpsku privredu napred, dovoljno kvalitetne struje, priključci za gas uz autoput, sve su to uslovi da Srbija ide napred i da bude poželjno mesto za investitore. Ali nova energetska politika izaziva i otpore , sta se krije iza toga?
Svaka promene, posebno velike promene kao što su one koje donosi energetska tranzicija, izazivaju određene otpore i strah. To je donekle prirodno, ali ono što je problem jeste kad neko time manipuliše kako bi zaustavio svaku promenu u energetici. Proces energetske tranzicije je isuviše kompleksan i važan i da bi bilo kakvi pojedinačni i partikularni interesi smeli da se postave kao prepreka na tom putu. I odmah da budem jasna, promene se ne mogu zaustaviti. One mogu biti samo usporene, ali bi cenu toga platili svi građani i privreda. Ako želimo Srbiju koja se ubrzano razvija, koja ide brže ka Evropi i evropskim standardima, onda moramo biti deo “voza“ zelene energetske tranzicije, što nedvosmisleno usmerava Srbiju u pravcu Zelene agende.
Nažalost, godinama imamo situaciju da ljudi koji su na čelu javnih preduzeća u energetskom sektoru ne mogu ili ne žele da shvate da se energetika promenila, da su glavni pokretači tih promena energetska tranzicia i borba protiv klimatskih promena, i da je u našoj energetici potreban novi pristup i donošenje važnih strateških odluka. Onaj ko to ne razume koči razvoj energetskog sektora. Ali svi treba da shvate da nema povratka na staro. Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike opredeljeni su za održivi razvoj, zelenu energiju i stvaranje uslova za brži razvoj Srbije i kvalitetniji život ne samo danas, već i za generacije koje dolaze. Obrnuto, odustajanje od zelene agende, odbijanje i odlaganje promena, znači odricanje od mogućnosti da imamo dovoljno energije korišćenjem sopstvenih resursa, odustajanje od unapređenja zdravlja građana, na štetu kako sadašnjih, tako i budućih generacija.

Kakva Vam je saranja sa lokalnom vlašću u Kragujevcu? Na koji zajednički projekat ste najponosniji?
Ministarstvo rudarstva i energetike sarađuje sa Gradom Kragujevcem na više projekata, kad je reč o modernizaciji sistema daljinskog grejanja, ali i na projektima povećanja energetske efikasnosti javnih zgrada. Posebno nam je važna saradnja na programu energetske sanacije u domaćinstvima, gde je Grad Kragujevac obezbedio sredstva u svom budžetu i zajedno sa Ministarstvom podržava građane subvencijama u programu zamene stolarije, unapređenja izolacije i ugradnje energetski efikasnih kotlova, kao i u ugradnji solarnih panela.

Podjednako ste posvećeni i rodnoj ravnopravnosti. Koliko snage i energije treba da se pomiri energetika i rudarstvo , a da se u isti vreme osnaže žene?
Prošle godine smo prvi put organizovali obeležavanje Dana rudara tako da on posebno bude posvećen rudarkama jer smo želeli smo da pokažemo da i u ovoj branši žene uspešno rade rame uz rame sa svojim kolegama muškarcima. Više od 1.100 žena radi na poslovima u oblasti rudarske proizvodnje, u EPS-u, Ziđin Koperu, Ziđin Majningu, Resavici, Grotu i drugim rudnicima u Srbiji. Među njima su i žene koje rade na najtežim poslovima, u proizvodnji, na vađenju rude, u rudarskim jamama.
Hvala predsedniku Srbije na tome što je u čast ovih vrednih i hrabrih žena organizovao prijem u Predsedništvu Srbije na Dan rudara, koji treba da bude i Dan rudarki, jer jednako pripada i ženama koje rade u rudnicima.
Borba rudara za njihova prava nikad nije bila borba kojom bi dobio jedan deo društva, jedna delatnost, jedna grupa radnika, već kojom dobijaju svi. Verujem da u tome postoji zajednički imenitelj sa rodnom ravnopravnošću - da je svaka borba za bolji položaj žena ujedno i borba za napredak čitavog društva, jer nijedno društvo ne može da napreduje ako ne napreduju svi građani i građanke, ako svi nemaju jednake uslove da rade, stvaraju i da za to budu pravično, a to znači i jednako nagrađeni za svoj rad.
Kad je reč o energetici, zelena energetska tranzicija će promeniti mnogo toga ne samo kad govorimo o tome odakle dobijamo energiju kako je koristimo, već i načina kako muškarci i žene u tome učestvuju. Istraživanja pokazuju da žene čine 32% zaposlenih u sektoru OIE u svetu. To je manje od ravnopravnog učešća ali je i značajno više nego u „tradicionalnijem” delu energetskog sektora koji se oslanja na fosilna goriva – nafti i gasu, gde žene učestvuju sa 22%. Verujem da je “zelena revolucija” u oblasti energetike prilika ne samo da povećamo našu energetsku bezbednost, i imamo zdraviju životnu sredinu, već i da promenimo sliku o energetici kao “muškom” sektoru ili “muškim” poslovima.
Zelena energetska tranzicija je prilika da afirmišemo žene kao aktivne učesnike u ovom procesu i da otvorimo ovaj sektor i za preduzetnice, i za menadžerke, i za inženjerke, da budu više zastupljene i vidljivije u energetskom sektoru, i svakako da ih ima više na mestima gde se donose odluke. Trenutno u EPS-u žene čine 20% zaposlenih i zauzimaju 13% pozicija u NO i direktorskim pozicijama. Država će uraditi svoj deo posla, donoseći moderne zakone, da u donošenju novih strategija vodimo računa o rodnoj dimenziji, da programi koje subvencioniše država (zamena stolarije, solarni paneli) budu jednako otvoreni i za žene i za muškarce, da stvaramo uslove za preduzetnice u zelenoj ekonomiji.

Kako se bliže izbori napadi su sve veći, Vaš komentar na opoziciono političko delovanje?
Uverena sam da građani i građanke Srbije vide rezultate koje smo ostvarili poslednjih godina, i ova i prethodne Vlade, zajedno sa predsednikom Srbije. Sve što smo uradili, od izgrađenog Koridora 10 i ostalih auto-puteva, rekonstruisaniih pruga i novih vozova, novih bolnica, obezbeđivanja finansijske stabilnosti, poboljšanja životnog stanarda, uradili smo zajedno sa građanima, jer svega toga ne bi bilo bez njihove podrške.
SNS je i kad je bila u opoziciji kritikovala konkretne politike, nudila svoj program i predlagala bolja rešenja. Nažalost, opozicija danas pokušava da napadima na Vladu i predsednika, nadomesti nedostatak programa, ideja, vizije.
Mi ćemo, kao i uvek, građanima i građankama predstaviti rezultate koje smo ostvarili i ponuditi konkretne projekte i planove za dalji razvoj. Verujem da građani, kad dođe dan za glasanje, gledaju šta je ko uradio i koliko je odgovoran kad nešto obeća da će to i ispuniti. Oni koji nemaju da ponude ništa drugo osim uvreda prema političkim protivnicima tu dolaze u situaciju da su sami sebi umanjili šanse da dobiju poverenje građana.

Šta su ključni ciljevi koji Srbiji i gradjanima donose benefite u ovoj godini?
Očekuje nas još mnogo posla u narednom periodu, ali smo postavili dobre, zdrave temelje na kojima možemo da gradimo. Zahvaljujući radu Vlade i predsednika, obezbedili smo finansijsku stabilnost koja nam omogućava da prebrodimo krize sa kojima se suočava ceo svet kao što je energetska, da dalje ulažemo u infrastrukturu, da imamo stabilan privredni rast koji omogućava povećanje životnog standarda na održivim osnovama. Verujem takođe da će energetika u razvojnim ciljevima polako zauzimati sve važnije mesto, jer je zelena agenda potencijalno novi model rasta, koji donosi nove investicije i radna mesta, uz bolji balans između razvoja energetike i privrede i zaštite životne sredine, što je preduslov za viši kvalitet života u Srbiji.

Koliko slobodnog vremena imate I kako ga ispunjavate?

Navikla sam već godinama da zbog obaveza u Vladi imam malo slobodnog vremena i uvek se trudim da ga iskoristim što je bolje moguće, družeći se s prijateljima i čitajući knjige, najčešće iz oblasti filozofije. Omiljena mi je Senekina “Pisma prijatelju”, a trenutno čitam i “Jedva čekam socijalizam” Tome Piketija.

Autor: Mario Badjuk
Foto: privatna arhiva