Kragujevački atletičar Darko Živanović: „ Učešće na Olimpijadi smatram za svoj vrhunac karijere“

Šta je obeležilo tvoje odrastanje i mladost?

*Odrastao sam u Šumaricama gde sam pohađao osnovnu školu Jovan Popović. U to vreme sam trenirao rvanje grčko-Rrmskim stilom, pre svega jer je to bio jedini sport koji smo mogli da treniramo , a da ne odlazimo u grad. Zavoleo sam rvanje, čak sam bio i prvak Jugoslavije u kategoriji do 38kg. Kako nismo imali salu za fizičko, teren za fudbal nam je bio dužine 100 m i neogranicenih aut linija, što je značilo puno trčanja. Nastavnik fizičkog je nas, malo talentovanije vodio na takmičenja u trčanju, pa sam i tu ostvario neke rezultate. Najznačajniji rezultat je bio na krosu „Politike“ u Beogradu gde sam zauzeo 4. mesto u stvarno jakoj konkurenciji.

Kako si provodio vreme nakon škole i za koja mesta u Kragujevcu si posebno vezan?

*U srednjoj školi sam trenirao fudbal kao i većina, ali nisam bio kalibar za neke visoke domete. U to vreme sam voleo da izlazim, a vreme sam provodio uglavnom u Domu omladine i na ostalim mestima gde se svirala ili puštala dobra muzika. Stvarno je to bio lep period ,jer je Kragujevac rokerski grad sa jako dobrim bendovima. Još uvek volim da izađem na takva mesta, ali ne tako često. Treba biti u kondiciji i za to.

Sećaš li se prvog boravka na atletskom terenu?

*Prvi put sam izašao na atletsku stazu na školskim takmičenjima , ali aktivno sam počeo da treniram tek krajem 2005. godine nakon srednje škole. To se na kraju pokazalo kao dobro jer nisam izgoreo u juniorskom stažu , dok sa druge strane nisam bio željan izlazaka , pa sam mogao da se fokusiram potpuno na profesionalni sport.

Atletika, ako priznaješ, nije baš bila popularna među tvojim vršnjacima.Šta je tebe privuklo?

*Atletika, posebno trčanje ,nije bilo toliko popularno kada sam počinjao, ali smo imali školske kroseve koji su okupljali veliki broj dece. Iz te mase uvek se neko izdvajao. To sada veoma loše izgleda. Kada razmišljam o tome osećam neku vrstu dužnosti da doprinesem da se trčanje vrati na stare staze, jer je meni taj sport mnogo toga dobrog doneo.

Ko je zaslužan za formiranje tvoje sportske ličnosti?

*O trčanju i atletici najviše sam naučio od trenera Vlaste Stevanovića koji mi je bio jedini trener od početka do kraja karijere. Dosta toga smo prošli zajedno u 11 godina dugoj saradnji , a on je u velikoj meri doprineo mojoj Olimpijskoj normi 2012. godine u Roterdamu. Tokom trkačke karijere, upijao sam svaku reč trenera sa kojima sam bio u kontaktu kako u reprezentaciji , tako i van nje. Imao sam sreću da 2006. godine budem na pripremama reprezentacije Srbije koje je poslednji put vodio naš proslavljeni trener, profesor Aleksandar Petrović. Od 2008. do 2010. godine bio sam sparing partner naše maratonke Olivere Jevtić i tu sam naučio najvažnije lekcije o profesionalnom trčanju- Profesionalno trčanje je surovo, bolno i prelepo.

Ponikao si u kragujevačkom Radničkom, ko je, pored tebe, ostvario zavidnu sportsku karijeru?

*Sve svoje najznačajnije rezultate ostvario sam u Radničkom. Pored mene, bilo je još jako dobrih atletičara. Aleksandar Milenković na 110 m sa preponama, sada odličan trener, Jovan Vukičević u visu sa 227cm i B Olimpijskom normom, Miloš Savić juniorski rekorder na 100m sa rezultatom 10:51, Miloš Simović na 400m sa rezultatom ispod 47 sekundi i drugi koji su bili deo odlične generacije.

Krenuo si od trka na 300, 400 metara, pa vremenom povećavao deonice, čemu si težio kako su se metri ubrzano povećavali?

*Svoju takmičarsku karijeru sam počeo sa trkama na 400m gde sam ostvario rezultat od 53 sekunde. Kasnije su se distance povećavale preko 800m do maratona. Prvi maraton sam istrčao u Podgorici 2009. godine i ostvario rezultat od 2h:22:38 (moje najbolje vreme je 2h:17:08). Tokom karijere sam sakupio nekoliko kilograma državnih i Balkanskih medalja, kao i odličja sa Evropskog kupa i međunarodnih kroseva i uličnih trka.

Po čemu pamtiš takmičenje u Roterdamu?

*Trku u Roterdamu pamtim kao prekretnicu u mojoj sportskoj karijeri. Nisam imao drugu šansu, taj dan, to pre podne u Roterdamu nije smelo ništa da krene naopako. A bilo je stvari koje su krenule naopako , ali sam uspeo da se izborim i donesem još jednu Olimpijsku normu u Srbiju, jedinu u Kragujevcu te godine.

Učestova si na letnjim OI u Londonu 2012. Godine, smatraš li to vrhuncem svoje sportske karijere?

*Učešće na Olimpijadi smatram za svoj vrhunac karijere. Uspeo sam da ispunim normu posle 4 godine treninga usmerenih ka jednom cilju i rezultatu. Ali kako to ide, put do cilja uvek je lepši , nego sam cilj tako da sam se u Londonu proveo kao bos po trnju. Zbog uštede ili čega već, ja sam u London stigao tek 4 dana pred trku i imao sam problem sa aklimatizacijom na samoj trci. Otišao sam spreman kao „zver“, ali moje telo nije funkcionisalo dobro , jer jsam dan trke pao kada se telo jos nije adaptiralo na uslove koji su bili u Londonu.

Vidiš li naslednika u nekom od aktuelnih kragujevačkih atletičara?

U kragujevcu trenutno nema mnogo atletičara na nekom ozbiljnom nivou, ali ima izuzetaka. Tu je Uroš Maksimović, moj pulen na srednjim i dugim prugama za koga će se tek čuti. Lazar Anić je skakač u dalj, član Radničkog, koji ima ozbiljno veliki potencijal i samo je pitanje vremena kada će ostvariti visok plasman na nekom velikom takmičenju. Tu je Ljubica Simović iz Radničkog u skoku u dalj, Milan Mladenović iz atletskog kluba „Park“.

Čemu si sada posvećen, takmičiš li se i dalje?

*U poslednje tri godine sam posvećen trenerskom poslu i radu sa sportistima. Zadovoljan sam, jer sam isključivo posvećen tom pozivu i što mogu da radim na sebi , ali i da prenesem svoje znanje i iskustvo koje je sticano godinama. U atletici sam i dalje kroz atletski klub „Trim tim“. U timu postoje dve grupe, „Trim tim senior“ za punoletne trkače i „Trim tim junior“ za decu od 7 do 12 godina. Iz te dve grupe nastaje takmičarska grupa „Trim tim runners“ čiji će članovi učestvovati na najvećim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. U poslednjih godinu dana angažovan sam kao kondicioni trener muškog odbojkaškog kluba „Radnički“. Tim je stabilan superiligaš sa visokim ambicijama u rezultatskom i profesionalnom smislu. Te ambicije se temelje na posvećenom i stručnom radu koji postoji u klubu. Takođe sarađujem i sa sportistima iz drugih sportskih grana kroz individualnu kondicionu pripremu.

Autor: Mario Badjuk

Foto: Privatna arhiva