Jana Stojanovska: “ Uloga majke mi je najbitnija u životu”

Gledaoci u Srbiji pamte te po ulozi opasne Makedonke u kultunoj seriji “Senke nad Balkanom”, kako je došlo do saardnje sa Bjelom?

-Do saradnji sa Bjelom je došlo putem zatvorenog kastinga gde sam bila po preporuci makedonskog producenta serije , kasting je bio odličan jer mi je partner bio sam Gordan Kičić što mi je bilo jako drago i bitno, jer smatram da se dobije prava energija među glumcima kad rade kasting prvo, umesto onaj princip kad ti neko “ baca tekst”.

Postoji li neka anegota koju bi podelila sa nama?

-Lik Jovane je prva uloga koju sam radila van teritorije zemlje Makedonije , osim toga je odlična uloga, tako da je neću zaboraviti nikada.  Zanimljivo je bilo upravo kad sam došla na kasting … Kičić mi je reko da je radio s mojim pokojnim ocem i to me je nekako opustilo u napravilo da se ne osećam strancem. Drugo na prvom danu snimanja je bila jedna od mojih težih scena i bila je u planu snimanja za taj dan . Imala sam tremu, kad onda… došlo je 7 ili 8 sati već ne sećam se tačno, ali je završio radnji dan i pre nego što smo snimili moju scen. Samo je asistent rekao “ ok , hvala svima, produžavamo sutra” . Nisam znala da li mi je drago što smo smo je odložili za sutradan ili muka što je nismo završili. Snimanje serije mi je bilo nezaboravno pozitivno iskustvo”.

Kako si gradila lik okrutne Jovane, jesi li imala uzore u nekoj starijoj seriji ili filmu?

Kada gradim lik, retko uzimam uzore od već gotovih likova. Preferiram da taj lik izgradim preko sebe, u kombinaciji sa psihološkim detaljima koje uključuju recimo koji je lik znak u horoskopu i kakvo je detinjstvo imao. Jovanu nikada nisam doživela kao okrutnu – više – bestrasnu I hrabru I razočaranu. Žena koja je van patrijarhalnih normi za to vreme . I baš zato što je takva je tako I doživela svoj kraj. Žena koja nema decu I svu svoju ljubav I borbu usmerila ka svojoj zemlji. U istoriji su postojale neke činjenice zašto je ona postala takva , I to je bilo vezano za to da je ona izgubila dosta svojih bliznih. I bila jako jako gnevna. Više gnevna nego taktična I to joj je koštalo života

Šta ti je sa snimanja posebno ostalo u sećanju?

-Trebalo je da u seriji ubijem nekog žandara, ali nisam znala koji glumac je u pitanju. I uporno sam pitala ko će ga igrati, ali niko nije znao da mi kaže. I dođe dan snimanja, pitam šminkerku ko je žandar, a ona kaže Enver Petrovci. Odsekle su mi se noge jer je moj ćale kad sam imala 9 ili 10 godina radio "Hasanaginicu" u Baru i najviše smo se družili sa Enverom i njegovom porodicom. I ja ga od tada nisam videla, znači 20 godina, i sad snimamo scenu u kojoj treba da ga ubijem.

U poslednjoj epizodi imala si eksplicitne scene sa Gordanom Kičićem, dokle si spremna kada ja dobra uloga u pitanju?

-Pa nisam baš sigurna da li razumem pitanje… šta  znači biti spreman kao glumac ili ne biti spreman? Spremna sam da uradim to što piše u scenariju. Spremna sam da uradim to na najbolji mogući način, da se potrudim i da dam sve od sebe da taj lik bude živ i verodostojan, da ga publika voli ili mrzi, zavisi kako je napisan. “ Spremnost ” smatram da je deo profesije kao što smatram da ako neko nije “spreman”, uvek se može baviti drugim zanimljivim ili nezanimljivim profesijama.

Koju ulogu u tvom životu ima Rade Šerbedžija?

Rade Šerbedžija se u mom životu pojavio u onom trenutku kada mi je bio potreban vetar u leđa profesionalno , zanimljivo jer tada sam skoro završila fakultet i nisam nešto bila dobra sa samopouzdanjem. On nije bio dolazio u Makedoniju 20 godina i kad je došao i upoznali smo se , pozvao me je na svoj concert, da mu budem gost i da pevamo Eleno kjerko zajedno. On u mom životu ima ulogu uzora, primera za to kako jedan pravi umetnik živi, misli, radi, filozofira, kreira i bude hedonista naspram onaj dosadni i teški , surovi deo života. On je moj prijatelj kojeg sam sama stekla Premda  su moji roditelji bili prijatelji s njim ( moja mama još uvek) i on je od onih skupocenih prijatelja za koje u životu retko možemo da  sebi istaknemo da ih imamo, jer je svaki trenutak proveden sa njim dragocen, a savete i smernice su uvek tačne precizne i iskrene.

Odrasla si u glumačkoj porodici, po čemu pamtiš rano preminulog oca Nenada?

-Moj tata je bio moj heroj…. On je bio fantastičan glumac ne samo što ja tako mislim, nego što je imao dve Sterijine nagrade za najboljieg glumca u Jugoslaviji. Bio je fantastičan i kao čovek i dugo mi je trebalo da izbledi osećaj nedostajanja njegovog prisustva u mom životu. Bio tip koji je se oblačio u Deda Mraz sa havajskim šorcevima i naočarama za sunce da ne bi ga prepoznali i pričao je kako je sad bio na Havajima i nije imao vremena da se presvuče… Verovali smo u Deda Mraza i seatra i ja i svi klinci kolega koji se skupljali kod nas kući za novogodišnje večeri. Sećam se da je pričao sa mnom kao da sam odrasla iako sam bila dete i kada sam mu rekl da hoću da budem glumica jednom dok smo se vozili autom ka osnovnoj  školi, zamislio se i rekao mi ovako “ Vidi pile, ja ću uraditi sve što mogu da te sprečim u tu nameru , a ako slučajno ne uspem- onda ću uraditi sve moguće da budeš najbolja” Kad sam imala 13 godina, odigrao je svoju poslednju ulogu u Ateljeu 212

Svojevremeno si bila I mis Makedonije, po čemu pamtiš taj period?

-Postala sam miss Makedonija sasvim slučajno. Sećaću se po tome što su moji profesori glume bili protiv toga , pa mi je to bio dosta stresni period. Smatram da je ta titula Miss Sveta svugde cenjenija , nego kod nas na Balkanu. Skidam kapu Vesni Jugović koja fantastično vodi tu manifestaciju i koja se bori kao lav da obezbedi mladim lepim i ambicioznim devojkama lepu budućnost. Ona obezbedi stipendije za studije za sve učesnice izbora. U svakom slučaju ja sam bila Miss Makedonije daleke 2007. godine i to je za mene jedno divno iskustvo , bogatstvo koje može da se doživi samo tad i tamo. Naučila sam dosta o kulturama sveta družeći se sa devojkama koje su bile predstavnice  svojih zemalja, stekla sam dosta prijateljstva , naučila sam čak i dosta geografije .

Koliko lepota zna da bude kobna u poslu kojim se baviš?

To je jedan mač sa dve oštrice. Lepota je dar koji daje , ali i oduzima. Lepota je nešto što imaš i dato je od Boga, a svaki dar od Boga otvara i više iskušenja… dešava se da nekad to neki drugi ljudi nemaju, pa zna da bude i neprijatno . Lepim devojkama se često zalepi etiketa da je ona “Lepa” i onda se ne ostavlja prostor da se ona dokaze u drugim sferama talenta. S vremenom naučiš kako da raspolažeš s tim darom - pametno.

Kako se snalaziš u ulozi majke?

Kao majka se osećam ispunjeno. S obzirom na to što sam se prevremeno porodila, imam i još imam dosta izazova koje moramo pobediti. Tako da moja jedina uloga na kojoj sam apsolutno posvećena je upravo ta - majka. Shvatam da su deca najveće blago i blagoslov nama dat u životu.  Da u trenutku , u kojem postanemo roditelji,  nas život se nekako automatski preusmerava u njihovu funkciju- da ih izvedemo na prav put i damo im krila i sve što možemo da im damo na ovom svetu.

Mario Badjuk

Foto: Promo