Topla zima sluti manji prinos, sušu i skuplju hranu. Voće je napupilo, ječam počeo da se suši, žito su napali glodari, a pčele se spremaju da napuste košnice.
Nedostatak snežnog pokrivača najviše će naškoditi pšenici, jer se ne nalazi u fazi mirovanja, niti ima dovoljno vlage. Takođe, njive su prepune glodara, a u tome ne pomažu ni mamci. Na prostoru od pet do deset kvadratnih metara može da se izbroji 30 mišijih rupa, upozorava Zoran Sefkerinac, poljoprivrednik iz Pančeva:
Topli dani naročito škode pšenici i lucerki, a ječam je porastao kao što bi trebalo da bude u aprilu. Listovi guste pšenice su na vrhovima žuti, jer se suše. Nismo ušli u prihranu, jer se plašimo snega. Suše će sigurno biti, rod će biti manji, a bolji prinos treba očekivati samo kod kasnije posejane pšenice.
Nedostatak zimske vlage naškodiće i kukuruzu, a većina paora zatvorila je brazde, što se obično radi u martu, kako bi sačuvali vlagu.
Toplo vreme počelo je da predstavlja problem i za voće, pa su mnogi voćari i vinogradari primetili da grane pupe i počeli su da orezuju drveće! To se, inače, nikada ne radi pre 14. februara! Voćarima se preporučuje da redovno obilaze stabla kajsija i badema i da ih što pre okreče u belo.
Dr Milan Lukić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da, trenutno, najveći deo voća nije u opasnosti, jer se nalazi u periodu "dubokog mirovanja".
Uprkos tome što su temperature čitave zime tokom dana relativno visoke, tokom noći i jutarnjih časova padnu ispod nule, što doprinosi usporavanju kretanja vegetacije - kaže Lukić. - Ipak, ovako toplo vreme najviše može da naškodi kajsiji i bademu, koji najranije kreću sa vegetacijom i kod kojih se najranije vide pupoljci.
Ipak, postoji realna opasnost da bi ovako povoljne temperature mogle da izazovu cvetanje kajsija i badema. Na granama velikog broja drveća može da se primeti da su nabubrele, a i najmanji pomak u vegetaciji mogao bi da izazove oštećenje ili degenerciju pupoljaka. Zasad, međutim, pupoljci su primećeni samo kod divljih voćki.
Ukoliko bi se ovakvi topli dani produžili tokom čitave zime, za voćarstvo bi sve krenulo naopako, ali to spada u domen nagađanja - ističe Lukić. - Prema prognozama koje sam gledao, sneg se očekuje u februaru i martu, što će biti blagorodno za sakupljanje vlage u zemljištu. Tada bi, eventualno, mogli da se oštete cvetni pupoljci koji su sada nabubreli.
Voćarima se preporučuje da što pre okreče stabla u belo, pogotovo kajsije, šljive, bademe i breskve. Naime, bela boja odbija svetlosne zrake, pa dolazi do manjih kolebanja temperature. Sneg je blagorodan za voće, jer se njegovim topljenjem hladi korenov sistem i odlaže buđenje.
Uporedo sa poljoprivrednicima i stočare brine toplo vreme, jer će sa manjim prinosima i stočna hrana biti skuplja.
Prerađivači mesa nemaju problema sa toplom zimom, jer se tehnologija prerade mesa odavno obavlja u zatvorenim i strogo kontrolisanim uslovima - kaže profesor Miloš Lukić, direktor Instituta za stočarstvo iz Beograda.
Meso se zbog HASAP-a, higijenske ispravnosti i kvaliteta odavno ne suši u sušarama, već u zatvorenim prostorima i čuva se u hladnjačama. Prerađivače mesa može da zabrine samo mogućnost da će zbog skuplje stočne hrane i meso biti skuplje.
Stočari na Staroj planini jedini su oduševljeni toplim vremenom, jer su njihove ovce, krave i konji na zimskoj ispaši! Njima ovo toplo vreme pogoduje, jer ne moraju da životinjama daju prihranu. - Bavim se organskom proizvodnjom i stočarstvom, pa je mojih 150 ovaca na ispaši - kaže Miodrag Lilić, predsednik Udruženja stočara "Stara planina" Pirot. - Pošto noću temperature nisu niske mi ne trošimo ni energiju za održavanje toplote, niti moramo da ih hranimo senom. Stočarima izuzetno odgovara ovako toplo vreme i biće odlična godina!
Domaćini koji su za svoje potrebe sušili meso, spremali čvarke i kobasice, to su uradili još za 29. novembar i do novogodišnjih praznika su ti proizvodi već počeli da se koriste. Meso sušeno u domaćoj radinosti odavno se zbog toplog januara nalazi u zamrzivačima, umesto na tavanu.
Alarmantna je situacija među pčelarima, jer pčele ne spavaju čim je temperatura 14 stepeni. Pčele spremaju "klube" već od novembra i leglo je počelo da se stvara neobično rano - još pre Nove godine!
Ovako toplo vreme nije dobro za pčele jer neće stići da se razviju društva za pašu, jer je vegetacija poranila - ističe Milutin Bata Petrović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije. - Jedan ram legla pojede jedan ram meda i kada pčele krenu ranije nema rezerve hrane do 1. marta pa neće biti dovoljno legla za pašu!
Pčelarima je već jasno da ove godine meda neće biti kao prošle godine, kada je Srbija izvezla 3.013 tona meda. U celom regionu je situacija alarmantna. Na pčelarima je da noću mere temperaturu, pa ako je ispod 10 stepeni ne moraju da daju sirup nego pogaču, koju one pojedu za dve nedelje do mesec dana. Pčele već sada idu na izlete, a ukoliko naglo zahladi, neće biti opasnosti za legla.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
