U Srbiji jedan inspektor rada kontroliše 1.336 firmi!

Da bi proverio svih 1.336 firmi za koje je nadležan, jednom inspektoru rada potrebno je čak 11 godina. Inspektori stignu da provere poslovanje tek svakog desetog poslodavca tokom jedne godine. Tako su lane, na osnovu izvršenih nadzora, uspeli da naplate oko 286 miliona dinara, a godinu dana ranije 17 miliona više.

U oblasti radnih odnosa smo prošle godine sproveli 27.969 nadzora, a skoro 6.000 ljudi je zatečeno na radu na „crno“, kaže Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad.

Prema njegovim rečima, najčešći razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji su nepravilnosti vezane za zasnivanje radnog odnosa, rad bez zaključenih ugovora o radu, zloupotreba probnog rada i angažmana na određeno vreme.

Da bismo bili uspešniji potrebno je i da podignemo nivo tehničke opremljenosti, jer je starost automobila u našem voznom parku u proseku 14 godina. To svakako još više otežava mogućnost većeg obuhvata u nadzoru.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj smatraju da je, osim nedostatka kadra, veliki problem i nepostojanje valjanog sistema kontrole.

Nijedna zemlja u svetu nema dovoljan broj inspektora da bi pokrila sva preduzeća, kaže Ivan Radak, iz NALED-a. To bi značilo da su nam potrebne desetine hiljada inspektora i taj broj državni budžet ne bi mogao da izdrži. Problem sa malim brojem inspektora naspram ukupnog broja preduzeća rešava se dobrom analizom rizika. Proceni se gde bi mogle biti kritične tačke, odnosno preduzeća koja su potencijalni prekršitelji zakona i ide se pravo ka njima umesto da se ide od vrata do vrata.

Analize NALED-a i USAID-a pokazuju da upravo ta procena rizika nedostaje da bi kontrole inspekcija bile efikasnije. Njihovo poslednje istraživanje pokazalo je da 30 odsto preduzeća ne poseti nijedna inspekcija za godinu dana.