Za održavanje puteva prvog i drugog reda godišnje je potrebno najmanje 224 miliona evra, a ako planiramo i rekonstrukciju putne mreže u Srbiji, onda bi optimalni budžet trebalo da bude oko 400 do 450 miliona evra godišnje.
Pošto se u održavanje danas ulaže upola manje, a tako je dugi niz godina, više od 70 odsto putne mreže je u lošem stanju pa je projektovana kapitalna vrednost puteva od oko 12 milijardi evra pala na oko četiri milijarde.
Sekretar Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala Marko Cigić kaže da krhka ekonomija naše zemlje ne može istovremeno realizovati i ambiciozne projekte gradnje auto-puteva i očuvati vrednost mreže državnih puteva prvog i drugog reda odgovarajućim održavanjem i rehabilitacijom.
Zanemarivanje redovnog i investicionog održavanja tri puta je smanjilo vrednost osnovne putne mreže, koju čini oko 12.000 kilometara državnih puteva prvog i drugog reda. Putna mreža je prepuštena ubrzanom propadanju, i, kako se ocenjuje, više od 70 odsto te mreže je u lošem i izrazito lošem stanju, što ugrožava bezbednost saobraćaja, kaže Cigić.
Cigić objašnjava da su problemi neodgovarajućeg ulaganja u održavanje puteva i loša privatizacija putarskih firmi doveli veliki broj preduzeća u tešku situaciju. Mnoga su pred stečajem, neka su u restrukturiranju, a najmanji broj su zdrave firme.
U najboljoj poziciji u Republici su tri firme čiji je vlasnik austrijski „Štrabag“: „Vojvodinaput“ Pančevo, Preduzeće za puteve „Čačak“ i PZP „Zaječar“. Oni su dobar primer kako strana ulaganja mogu dati dobre rezultate u privatizaciji i razvoju firmi.
On ocenjuje da će država morati da uspostavi stabilan sistem finansiranja puteva, koji objektivno nije uspostavljen od 1990. godine, dok norme koje regulišu oblast reprodukcije puteva, zapravo i ne postoje. Upravo zbog toga svi naši putevi ubrzano propadaju i degradira se njihova saobraćajna i ekonomska funkcija.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
