Rejting naprednjaka u konstantnom rastu

Koliki je zapravo rast Srpske napredne stranke i kako ga objašnjavate?

Srpska napredna stranka je već dve godine stranka sa najvećom biračkom podrškom i samo u nekoliko navrata im je u tom periodu DS ugrožavao taj primat. U vreme izborne kampanje podrška svim strankama po pravilu raste i nakon izbora ona malo padne. SNS je trenutno i dalje najpopularnija stranka, a kada bi se gledalo koliko ljudi bi za nju glasalo, to bi bio broj koji skoro jednak onom broju koji je za njih glasao na izborima i, što je za SNS veoma dobro - poslednjih meseci ima konstantni blagi rast. Kada se tome doda i velika popularnost Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, jasno je da je trenutna pozicija SNS-a vrlo dobra.
Međutim, u javnosti se mnogo više barata sa relativnim brojem glasača, odnosno procentom onih koji bi glasali za neku stranku u odnosu na broj opredeljenih birača. Te brojke su uporedive sa brojkama koje se dobijaju na izborima pod uslovom da je broj opredeljenih birača dovoljno veliki. Trenutno je za SNS preko 40 odsto od relativno malog broja opredeljenih, a ta mala opredeljenost je nastala pre svega jer su mnogi birači DS-a otišli u neopredeljene. Kada se ovako meri, rast popularnosti SNS-a je naizgled izrazitiji, mada nastaje pre svega zbog veoma izraženog pada DS-a.

Čime biste vi objasnili činjenicu da je za nešto više od šest meseci SNS gotovo duplirao prednost prema DS-u? Koliko je SNS rastao, a koliko DS padao?

SNS se veoma dobro postavio u pregovorima o formiranju Vlade, tako da nije gubio popularnost čak ni u periodu kada je izgledalo da će ostati izvan vlasti. Od momenta preuzimanja uloge glavnog stožera koalicije na vlasti, ta popularnost raste. Moglo bi se naći mnogo objašnjenja i razloga za taj rast, ali svakako da je ogroman doprinos borbe protiv korupcije. Hapšenja su dodatno doprinela otvaraju nade ljudima da će biti bolje ili bar poštenije - tako da se pozicija SNS-a čini veoma stabilna. Nasuprot nje se nalazi Demokratska stranka, koja je bila veoma blizu da zadrži vlast. Umesto toga, i nakon tog neuspeha, usledile su unutarstranačke borbe, koje su dodatno zbunile njihove simpatizere i mnoge poterale u neopredeljene. Taj pad popularnosti prekinut je samo u momentu kada je izgledalo da su lideri DS-a našli kompromis. Sve u svemu, nakon malog zaostatka na izborima, DS je veoma izraženo padao a SNS istovremeno imao rast, tako da je razlika koja sada postoji - rekordna u korist SNS-a.

Kakva su pomeranja rejtinga u vladajućoj koaliciji? Može li SPS biti druga stranka u Srbiji?

Vladajuća koalicija održava svoje rejtinge, a u relativnim odnosima ih čak povećava, dok su njihovi lideri poput Vučića, Dačića i Nikolića na vodećim pozicijama po ličnoj popularnosti. SPS je stranka koja je na ovim izborima veoma profitirala. U vreme pred izbore, kada su SNS i DS bili predmet negativnih kampanja i kritika, SPS je najviše porastao i uspešno održava taj visok nivo popularnosti. Rastom SPS-a, uz istovremeni pad DS-a, te dve stranke su se veoma približile. Dačićeva visoka popularnost daje osnov spekulacijama da SPS može preteći DS-a, ali bih rekao da ako se to desi - da će biti pre svega jer je DS nastavio sa padom ili bar nije našao način da povrati svoje simpatizere koji su, u međuvremenu, postali neopredeljeni.

Godinu smo po nekim istraživanjima završili kao jedna od najdepresivnijih nacija na svetu. Šta pokazuju vaša istraživanja, ima li optimizma u 2013?

Većina pokazatelja optimizma u Srbiji već su dugo na niskom nivou. Najvažniji među njima je procenat ljudi koji misle da Srbija ide u dobrom pravcu - i taj broj je prvi put u decembru, nakon pune dve godine i dobijanja šengenskog režima, veći od broja onih koji misle da zemlja ide u lošem pravcu. Pada i broj onih koji za sebe predviđaju da će im biti lošije u narednoj godini. To su dobri signali za ovu vladu, ali se u tom rastućem optimizmu kriju mnoge zamke, jer koliko god da je narod zadovoljan borbom protiv korupcije i načinima kako se ona sada vodi, pad broja zaposlenih i pad standarda svakako dolaze na red, a u tom segmentu je vrlo teško pronaći efikasnu strategiju vođenja države.