Vatikan uzdržan prema Kosovu

"Ovo nikako ne znači da takva računica ne može pretrpeti promene, pa se mora aktivno raditi da se Vatikanu stalno predočavaju uverljivi argumenti da priznavanje Kosova ne bi bilo u trajnom katoličkom interesu. Pasivno prepuštanje uverenju da do promene vatikanskog stava neće doći bilo bi veoma nesmotreno", navodi Tanasković.

On kaže da, za razliku od većine evropskih i zapadnih zemalja, Vatikan srpsko-albanski spor u vezi s Kosovom i Metohijom sagledava i u konfiguraciji dalekosežnog hrišćansko-muslimanskog sučeljavanja.

" Za mene bi bilo iznenađujuće da Vatikan u ovom trenutku izmeni svoj stav, jer je on zauzet na osnovu pažljivog odmeravanja razloga za i protiv priznavanja. Rekao bih da razlozi protiv takve odluke i dalje objektivno pretežu, a jedan od njih je i zainteresovanost Svete stolice za unapređivanje odnosa s pravoslavnim crkvama", rekao je Tanasković.

Novinu na ceremoniji ustoličenja pape - prisustvo prvog pravoslavnog patrijarha od velikog crkvenog raskola 1054. godine, svetski mediji okarakterisali su kao istorijski momenat za hrišćanstvo. Da je ovo događaj od velikog načelnog i simboličkog značaja, ocenjuje i Darko Tanasković, nekadašnji ambasador u Vatikanu, Ankari i orijentalista, koji kaže da se sada, bar kada je o Svetoj stolici i Vaseljenskoj patrijaršiji reč, može očekivati nastavljanje, pa i intenziviranje ekumenskog dijaloga.

"Po svemu što se od njega kao pape do sada moglo čuti, a i na osnovu onoga što je govorio i pisao kao kardinal Bergoljo, novi poglavar Rimokatoličke crkve s optimizmom gleda na uspostavljanje većeg poverenja između katolika i pravoslavaca i na zajedničko ulaganje iskrenih napora da se postepeno ide putem čiji bi idealni, ali teško dostižni cilj trebalo da bude ispunjenje Hristovog zaveta "Ut unum sint", da svi hrišćani (ponovo) budu jedno", navodi Tanasković.

Tanasković dodaje da zbližavanje dve crkve neće ići tako lako.

"Neće to lako ići i neće zavisiti samo od opredeljenja i zalaganja pape Franje i patrijarha Vartolomeja, već i od drugih činilaca, ali će oni ekumenskom dijalogu svakako dati snažan podsticaj. Da bi perspektiva zbližavanja Rimokatoličke i pravoslavnih crkava zaista postala izgledna, važno je da se izbegnu iskušenja nametanja bilo čijeg jurisdikcionog primata ostalim crkvama, od čega s rimske strane pravoslavci prilično zaziru. Ovakva strahovanja ne bi, međutim, smela biti izgovor za zatvaranje i odbijanje dijaloga, jer hrišćanstvu je imanentno ekumenstvo koje treba razlikovati od romocentričnog ili bilo kakvog drugog ideološkog ekumenizma", smatra Tanasković.