Srbiji preti opasnost da neće imati ko da nas leči- imamo dovoljno lekara, ali nam je star najstručniji kadar, kaže ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.
"U bolnici u Pomoravlju prosečna starost lekara je 55 godina. To me plaši. Specijalizacije traju pet godina, ali hirurgu, recimo, treba još toliko da bi bio suveren u sali", kaže ministarka.
Dejanovićeva objašnjava da je to posledica ranijih loših odluka da se ne dodeljuju specijalizacije.
Upravo zato, kako kaže, najveći deo novca, od 25 miliona evra ušteđenih na centralizovanim nabavkama lekova, sanitetskog i laboratorijskog materijala za domove zdravlja i bolnice, treba uložiti u podmlađivanje kadra.
Na konstataciju da iz domova zdravlja stižu informacije da im je zabranjeno da popunjavaju radna mesta upražnjena odlascima u penziju, ministrka je rekla da postoji kadrovski plan i da ne postoji nikakva zabrana da se on realizuje.
"Loše je to što je u zdravstvu puno nemedicinskog kadra. U velikom broju zdravstvenih ustanova je to 20, čak i 30 odsto ukupno zaposlenih, a standard je 10 odsto. Naša instrukcija direktorima je jasna: da smanjuju administraciju."
"Između pet i 10 odsto nemedicinskog kadra godišnje ode u penziju. Njihova mesta mogli bi da popune lekari i sestre", kaže ministarka.
Dejanovićeva kaže da je tužna što je od početka godine 800 lekara zatražilo sertifikate s kojima će da konkurišu za posao u inostranstvu. "Kad počne ekonomski razvoj i kad veći broj ljudi bude izdvajao doprinose za zdravstvo, mogli bismo i mimo standarda da uposlimo lekare i sestre."
Upitana kako ocenjuje to što je zdravstvo Srbije, drugu godinu zaredom, prema "Juropijan helt konzjumer indeksu“ zauzelo poslednje, 35. mesto u Evropi, kaže:
"Ogroman broj ljudi iz regiona s najvećim poverenjem ulazi u zdravstvene ustanove u Srbiji radi dijagnostike i lečenja. I to je parametar koliko naši lekari zaista rade kvalitetno, koliko su naše procedure u skladu sa svetskim, da lekovi koje primenjujemo nisu manje kvalitetni nego u zemljama EU... Naši lekari ne leče lošije od kolega u EU i zemljama regiona, naše procedure nisu lošije. Jednostavno, imamo manje novca."
Kaže da zna da još mnogo problema nije rešeno, ali dodaje da se "popravlja nešto u pogledu brzine dolaska do izabranog lekara, razvija se svest stanovništva da treba raditi na zdravlju dok smo zdravi, popravlja se i odnos prema vakcinaciji..."
Upitana koliko se sistem urušava time što se teret neuplaćenih doprinosa, iz socijalnih razloga, prebacuje na sve manji broj onih koji uredno izdvajaju deo primanja za zdravstvo, odgovara da su često u situaciji da gase požare.
"Dug za zdravstvene doprinose je trenutno 93,47 milijardi, od kojih su 52 milijarde nenaplative. Država će morati da koristi i drastične instrumente da bi se povećala naplata doprinosa."
"Zdravstvo dobija dosta skromnu sumu, oko 13,5 milijardi dinara. To je tek nešto malo više nego ove godine", rekla je na pitanje da li je zadovoljna planom budžeta za narednu godinu.
"Taj novac i određena kreditna sredstva moramo usmeriti pre svega u opremu za zračnu terapiju onkoloških pacijenata. Stravičan je podatak da kod nas od karcinoma grlića materice umre 7,6 žena na 100.000, a u Finskoj 0,9. Insistiramo na skriningu, ali ako ne preduzmemo odmah najbolje mere lečenja kad rano otkrijemo bolest, nismo ništa uradili."
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
