Zašto neki hoće u koaliciju sa SNS?

„Nakon decenije takozvanih demokratskih vlasti, onih koji su izvršili petooktobarske promene, vas sada treba da spašava strateški odnos i veza s naprednjacima. To je onda za ozbiljno podnošenje računa sopstvenoj izbornoj klijenteli, odnosno biračima“, ocenjuje Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka.

On podseća da ni LDP ni DS nisu bili beznadežna, večita opozicija poslednjih dvanaest godina, pa da sada možemo kažemo da to može da bude opravdano.

„Nemate, dakle, nikakvu opozicionu strategiju i jedinu šansu preživljavanja vidite kroz saradnju s naprednjacima. Šta posredno time priznajete? Priznajete da SNS, uz podršku evropskih institucija, realizuje ono što je bio vaš rezon u politici. Ili imate šta da kritikujete ili pokazujete da je sve što ste do sada uradili bila velika serija grešaka i nedoslednosti za koju niste podneli odgovarajuće konsekvence“, naglašava Stojiljković.

On ističe da „nas to dovodi i do zaključka da je njima bitna lična korist koju dobijaju od pozicija vlasti“.

„SNS se sada nalazi u poziciji da bira još jednog aktera kojeg će uvesti u kombinaciju vlasti, a da mu se nudi njih mnogo više, pri čemu im može značajno oboriti cenu. Ako vam se udvaraju petorica, nijedan od vaših zahteva nije nepristojan. A može se lako desiti i da SNS dođe u situaciju da mu niko i ne treba“, zaključuje profesor Stojiljković.

Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, kaže za Danas da „ljudi koji su u strankama zavise od državnih apanaža, od ljudi koji rade u državnim institucijama, i da zahvaljujući tome stranka može i dalje da funkcioniše“.

„Te stvari u velikoj meri mogu da utiču na takve tipove stavova, da bez učešća stranaka u državnim ili različitim nivoima vlastima, dolazi do ozbiljnih problema u samom funkcionisanju stranke. To je karakteristično za ovakva društva gde je država uvezana u sve i gde ne postoji potpuno razlikovanje između toga šta je država, a šta su političke stranke“, smatra Vuković.

On napominje da, kada stranka izgubi vlast, izgubi i veliki broj ljudi i motivaciju da članovi i funkcioneri rade bilo šta za stranku.

„Sve dok ne postoji razlikovanje države i političkih stranaka i sve dok postoji ovako loša ekonomska situacija u kojoj ljudi ne mogu da žive od svog rada, politička stranka je osnovno sredstvo za zadovoljenje tih egzistencijalnih potreba. Ključni problem u opoziciji je pitanje tema koje im je ukrala vladajuća koalicija. Teško je, jer ne možete vi sada da kažete da ste protiv EU ili dogovora s Prištinom, kada u trenutku kada je trebalo vi to da radite niste smeli, jer bi tadašnja opozicija srušila“, napominje Vuković.

Upitan kako će se to odraziti na biračko telo ovih stranka, Vuković kaže da više veruje u iracionalne nego racionalne pobude birača. „Vi svojim biračima možete mnogo toga objasniti. Socijalisti su 2008. ušli u koaliciju sa DS i tada su svi predviđali jedan ozbiljan pad rejtinga te partije. Međutim, oni su na sledećim izborima osvojili čak duplo više glasova“, zaključuje Đorđe Vuković. 

Izvor: Danas