Da penzionerski život može da bude veoma bogat i ispunjen dokaz je Miroslava Matić (72), profesorka engleskog jezika iz Kragujevca, koja je nedavno u Ujedinjenim nacijama u Njujorku predstavljala ne samo Crveni krst Srbije i ovdašnje penzionere, već i stare iz celog sveta.
Ona je imala tu privilegiju da kao jedini penzioner govori na skupu koji je organizovan povodom 70 godina od donošenja Deklaracije o ljudskim pravima i povodom dana starih.
Aktivnost ove penzionerke u Crvenom krstu, gde već pet godina aktivno radi u "Kutku za kvalitetnije starenje", kao i borba da stariji učestvuju u borbi za donošenje Konvencije za zaštitu prava ove populacije u svetu, zapala je za oko međunarodnoj organizaciji "Help Age International". Ona ju je kandidovala i omogućila joj da svoje iskustvo iznese baš u Ujedinjenim nacijama, na najvišem nivou, računajući na njenu elokvenciju, poznavanje jezika, obrazovanje, vitalnost ali i godine, jer je starija samo dve godine od Deklaracije o ljudskim pravima UN.
- Bilo je nas četvoro govornika. Troje su bili stručna lica. Jedan je govorio o demenciji, drugi o seksualnosti kod starih, a žena iz Britanije je govorila o starenju kod zatvorenika osuđenih na duge vremenske kazne. Ja sam imala slobodnu temu i bila sam jedini pravi predstavnik starih jer ostali rade, i mlađi su ljudi. Tražili su da ja govorim o tome kako se živelo tokom vremena od kada je nastala deklaracija, jer sam ja dve godine starija od nje. Najveći broj pitanja je bio vezan za seksualnost kod starih, ali sam govorila o tome šta bi vlade pojedinih zemalja trebalo da preduzmu da bi se poboljšao položaj starih - kaže Miroslava.
Pokušala je da ukaže da problematika starih nije ista u Skandinaviji gde je sve savršeno uređeno i, recimo, u Latinskoj Americi gde mnogi ljudi nemaju ni penziju.
- Srbija je negde u sredini, a ima posebnu kulturu kada su u pitanju stari. Tradicija je bitna jer se kod nas podrazumeva da deca pre svih brinu o svojim roditeljima, pa tek posle njih država. Podaci su zabrinjavajući, jer u Srbiji je 19,6 odsto ljudi starijih od 65 godina. Na planetarnom nivou je još gore, i to će biti svetski problem, posebno za siromašne zemlje. Starim ljudima nije potreban samo tanjir hrane, soba i krevet. Potrebno im je druženje, pružena ruka... Predložila sam direktno da bude više starih u telima u kojima se donose odluke. Velika je stvar što su penzioneri u Kragujevcu dobili besplatne karte za gradski prevoz. To možda deluje malo, ali mnogo znači kako bi se stari međusobno družili - objašnjava Miroslava o čemu je govorila na skupu u Njujorku.
A Miroslava Matić, po svemu sudeći, nije slučajno izabrana da bude jedan od govornika u UN. Rođena je odmah posle Drugog svetskog rata, i seća se da se tada sve davalo da se zemlja izgradi, da se podignu fabrike, i da su svi imali pravo na obrazovanje, zdravstveno osiguranje, pravo glasa. Deklaracija o ljudskim pravima je usvojena 1948. godine, ali se profesorka u penziji iz Kragujevca zalaže da se usvoji posebna konvencija UN o pravima starih. Njen osnovni stav je da stari treba da budu aktivni koliko im fizičke i mentalne sposobnosti to dozvoljavaju.
- Meni je drugi jezik, osim engleskog, bio nemački. Kada sam se penzionisala, išla sam na dodatne kurseve kako bih ga usavršila. Onda sam dobila poziv iz Jordana da budem prevodilac u jednoj fabrici. Uživala sam radeći, a mnogo sam naučila. Nisam sa penzijom prestala da se družim, da putujem. Najgore je kada se čovek sam zanemari. Kada se povlači iz društva, odriče zadovoljstava. Tako padaju u depresiju, razmišljaju samo o bolestima i lekarima. Stari treba da pomažu mlađima, da uživaju u tome - priča Miroslava Matić.
Planetarni problem
Svaki peti stanovnik na svetu, odnosno više od 900 miliona ljudi ima preko 60 godina. Polovina svetske populacije koja je u godinama za penziju nema nikakvih prihoda, i ne prima penziju. Zato je pitanje prava starih planetarni problem.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
