Kako bi se oživela sela, u mnogim državama na sve načine se podstiče povratak mladih u seoska područja, dok se u Srbiji na oživljavanju sela ipak nedovoljno radi.
O povratku mlađe populacije, kako tvrde poznavaoci seoskih prilika, nema govora dok se ne stvore uslovi života i rada kao u gradu.
Ima onih koji se odluče za život na selu, ali su oni retki. Tako su Ivan i Dragana Kojić pre pet godina odlučili da napuste grad, stalan posao i sugurnu platu i započnu život na selu. Zasukali su rukave i obnovili imanje Ivanovog dede u selu Družetić, nedaleko od Koceljeva, gde danas žive s troje dece, a gaje šljive i prave med. Od Valjeva su udaljeni tridesetak kilometara.
- Na selo se ne treba vraćati zbog para, jer ko se zbog para vraća, razočaraće se. Ima zarade, treba da se radi, ali treba se i oslanjate na nebo, odnosno mnogo toga zavisi od vremenskih prilika. Treba da volite seoski menatlitet, kao i način života na selu. Ja sam to zavoleo još kao mali kad sam dolazio kod svog dede. Prednost života na selu je što žena i ja imamo priliku da budemo s decom non-stop, da ih gledamo kako rastu, što nismo u jurnjavi i trci kao kad smo živeli u gradu, nema te vrste stresa. Mi volimo život u skladu s prirodom - kaže za „Alo!“ Ivan.
U Srbiji se radi na tome da se mladima, odnosno mladom bračnom paru, koji hoće da ostanu na selu omogući da dobije bar 20.000 evra i po 20 hektara državne zemlje, koja će biti njihova dok je obrađuju.
Povratak mladih u seoska područja u mnogim državama podstiče se na razne načine. Tako je nedavno Veće italijanskog mestašca San Pjero Pati donelo odluku da će stare, napuštene kuće prodavati po ceni od evro s ciljem da ožive to mesto smešteno u brdovitom predelu Sicilije. Kad je reč o našoj zemlji, ATP Vojvodina dodeljuje novac mladim parovima za kupovinu kuće na selu sa okućnicom, a prošle godine na konkurs su stigle 283 prijave.
Da bi se ojačala sela i opstanak u njima, u Srbiji se uveliko radi na formiranju zadruga. Samo u poslednih godinu dana osnovano je više od 270 novih zadruga. Prvi put za sedam decenija vlada direktno pomaže zadrugarstvo, i to sa 25 miliona evra u trogodišnjem program.
- To omogućava da se organizuju mali proizvođači, koji imaju do 2,5 hektara, a takvih je najviše u Srbiji, da proizvode, ali i prodaju svoj proizvod. Oni organizovanjem u zadruga ne unose više, kao nekad, svoju imovinu već samo svoj proizvod, i udružuju svoj proizvod. Udruženi mogu lakše da ostvare svoja prava - navodi Gulan.
- U našoj zemlji, koliko mi je poznato, sem Vojvodine, niko drugi na isti ili sličan način ne podstiče povratak mladih na selo… Osim Italije, i druge države podstiču povratak mladih i oživljavanje sela. Recimo, Slovenija mladim bračnim parovima do 40 godina, koji hoće da naslede zemlju, daje 45.000 evra početnog podsticaja. U Rumuniji sa 70.000 evra podstiču one koji hoće da ostaju na zemlju da rade - navodi Branislav Gulan, član odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
Međutim, on ipak nije optimističan da ovakve vrste podsticaja u našoj zemlji mogu da ožive naša sela.
- Mladi se neće vratiti na sela. Pre svega, žene su te koje ne žele da se vrate na selo. Nema interesa, poljoprivreda je devastirana. Mladi neće na selo dok se ne stvore isti uslovi žvota i rada kao u gradovima. To znači da selo mora da ima i auto-mehaničara, i kozmetičara, i kafanu, i igralište, da ima i ostalih delatnosti osim poljoprivrede. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je osoba koja bi trebalo da ima život dostojan čoveka. Neophodna je kompletna reforma Srbije, i socijalna, i agrarna, kao i sve vrste reformi - navodi Gulan.
Gulan smatra da treba raditi na tome da bar učenici srednjih poljoprivrednih škola, koji su sa sela, ostanu da rade na selu.
- Imamo više od 76 srednjih poljoprednih škola, uglavnom ih pohađaju deca sa sela čiji roditelji imaju njive i posede, a treba raditi na tome da te mlade usmerimo, da država stvori uslove da oni ostaju na selu i da se opredele da žive na selu. To je nešto što sam siguran da možemo uraditi - navodi Gulan.
Stanje u selima
- Od 4.709 naselјa-sela, 1.200 njih je u fazi nestajanja
- U 1.034 je manje od po 100 žitelјa
- U 550 ima manje od po 50 stanovnika
- U 86 odsto naselјa opada broj žitelјa
- U Srbiji je oko 50 praznih naselјa, dok još 85 njih ima manje od po deset stanovnika;
- U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi
- Poštu nema blizu 2.000 sela
- U 230 sela nema osnovne škole
- Čak 173 osnovne škole u 2015. imale su po jednog đaka
- U 500 sela nepostoji asfaltni put ni veza sa svetom
- U 400 sela u Srbiji nema prodavnice
- U 2.760 sela nema vrtića
- Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3)
- U dve trećine sela (2.140) nema ambulante;
- U Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina;
(Alo)
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
