U savremenoj medicinskoj literaturi mnogo prostora posvećuje se holesterolu i ističe da njegovo visoko prisustvo u krvi znatno povećava sklonost i mogućnost smrti od kapi ili srčanog infarkta. Ono što se o ovom problemu u poslednje vreme često prekomerno i nekritički tvrdi, više je nego začuđujuće.
ČINJENICE O POVEĆANJU NIVOA HOLESTEROLA U KRVI:
1. Holesterol je važna životna supstanca. Jetra proizvodi najmanje 1 gram i proizvedene količine preko krvotoka šalje u razne delove tela. Dnevna proizvodnja holesterola zavisi od količine koja se unese ishranom i predstavlja samo deo količine koje telo proizvede. U slučaju da se ishranom unosi više holesterola, onda organizam manje proizvodi i obrnuto.
2. Organizam od holesterola stvara žučne kiseline koje imaju vrlo značajnu ulogu u varenju masnoća. Sve masti podižu nivo holesterola u krvi ako ih u prevelikim količinama unosimo preko hrane.
3. Malo je poznat međusobni odnos između belog šećera i holesterola. Nauka sve više utvrđuje saznanje o delovanju belog, rafinisanog šećera na nivo holesterola u ljudskom organizmu
Već nekoliko godina u medicinskim časopisima širom sveta ukazuje se na činjenicu da se opasnost od srčanog infarkta povećava u skladu sa proizvodnjom šećera. Ta činjenica postaje još zanimljivija uz istorijski podatak da se sto godina proizvodi u dovoljnim količinama. Tek u prošlom veku pojavile su se šećerane koje su mogle iz šećerne repe da proizvedu rafinisani šećer.
Šećer je za ljudski organizam idealno gorivo i izvor energije. Šećer pospešuje rast i povećava radnu sposobnost organizma. Po svom hemijskom sastavu on je ugljeni hidrat, koji brzo dospeva u krv i tu otvara dve mogućnosti: Ako je ovo gorivo potrebno, ono preko krvi dospeva u mišiće i sjedinjujući se sa kiseonikom stvara toplotu i energiju.
Međutim, ako se unese previše »goriva«, šećer se u organizmu ne može preraditi, već se razmenom materija od šećera stvaraju masne kiseline. Posle toga ove masne kiseline uz pomoć glicerida spajaju se i skladište u obliku masti. Preterana upotreba šećera predstavlja osnovu za pojavu gojaznosti.
SNIZITE HOLESTEROL:
Holesterolska slika u krvi može se promeniti pravilnim i dovoljnim dnevnim unosom belančevina. Svakodnevna hrana mora da bude bogata balastnim materijama.
Dve do tri jabuke dodate ishrani svakoga dana, snižavaju vrlo uspešno nivo holesterola. Taj cilj može se postići i obilnom primenom belog i crnog luka.
Nivo holesterola može se normalizovati dovoljnim telesnim kretanjem. Rad mišića smanjuje prisustvo holesterola u krvi. Na kraju moramo još jednom istaći — svakodnevna ishrana ne sme da sadrži previše masti, a prekomerna telesna težina mora da se svede u normalne okvire.
Sve ovo ipak ne znači da se šećer mora izostaviti iz ishrane. Međutim, mora se upotrebljavati umereno, u količinama koje telo može da pretvori u korisnu energiju. Zato se isplati otkriti sve pogreške u ishrani.
Ovo saznanje može se potvrditi činjenicom da je u toku prve dve godine nakon završetka drugog svetskog rata potrošnja šećera iznosila samo 3 kilograma šećera godišnje, a danas više od 40 kilograma po osobi.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
