Maja Paunović, zdravstvena radnica iz Kragujevca, na svom Fejsbuk profilu podelila je priču o maloletnim devojčicama čija majka boluje od teške bolesti, zbog čega ih je otac napustio, pa su sad prepuštene same sebi.
-Ne pišem o poslu, jer u Urgentnoj službi svega ima osim lepih stvari, tačnije ima ponekad, ali sve manje i ređe, ovako je počela priču o tragediji svih nas koju je danas doživela na svom radnom mestu. Kako je Paunovićeva navela, u toku njene smene, ekipa hitne pomoći otišla je na teren u jednu osnovnu školu iz koje im je javljeno da se devojčica od 14 godina onesvestila na času fizičkog.
– Stižemo za 4,5 minuta na lice mesta. Utrčavamo sa svom opremom, vidimo bledu mršavicu koja stidljivo sedi na stolici i gricka makovnjaču. Bude nam drago, bio je u pitanju kolaps, dobro da nije nešto gore. Proveravamo sve vitalne parametre, bolje je. Pitamo je šta je jela za doručak, odgovara da nije ništa. Objašnjavamo joj da mora, naročito kada ima prvi čas fizičko...I onda kreće priča- piše Maja Paunović.
U toj priči, koja, kako je sama rekla ubija i dovodi do pitanja "kako smo stigli do ponora?" , radi se o devojčici koja ima majku koja je obolela od multiple skleroze.
Ta žena je nekada bila učiteljica, ali je sada polupokretna i na stalnim terapijama, zbog čega nije u stanju da radi. Devojčica koja se od gladi onesvestila u školskom dvorištu ima i sestru od 12 godina. Lekarima je rekla da ih je otac ostavio kada se majka razbolela i otad nema ko da brine o njima.
Maja Paunović dalje navodi da su potom pozvali njenu mlađu sestru da bude uz nju pošto se uplašila.
-Ulazi devojčica od 12 godina na vrata, spušta se na kolena i ljubi i grli stariju sestru, sva uplakana ponavljajući da će joj biti bolje i da se ne plaši. Plaču obe, okrećem glavu na stranu, jer shvatam da mi idu suze, plačem i ja, ali se trudim da me ne vide. Priberem se, osmehnem i pitam sestru da li je jela, a ona kaže, "neka, dobro je meni , nema veze, mogu ja da ne jedem, pomozite sestri".
Socijalna služba, sve ustanove, nisu našle za shodno da ovoj porodici pomognu. Pitam se za šta su ova deca kriva, za bolest majke, za nesavesnost oca? Da li možemo ovako da postupamo s decom, kao da ih imamo za bacanje? Kakva će ta deca biti kad porastu?
Vozimo sestru do bolnice da bude bar neki dan na pedijatriji. Mlađa je ispraća u suzama, a meni ostaje teret u grudima. Nema dalje, ovo je zlo – napisala je Maja na svom statusu i zapitala se koliko ovakvih porodica ima u Srbiji, koliko bolesnih majki i očeva i koliko gladne dece, a koliko tajkuna koji uživaju u blagostanju uzimajući baš od ovakvih porodica.
Izvor: telegraf.rs
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
