Budžet za 2014. godinu napravljen na realnim osnovama

Krstić je, učestvujući na Nacionalnom budžetskom forumu, istakao da je budžet za 2014. prvi korak ka konsolidaciji fiskalnog sistema Srbije i dovođenja u red javnih finansija. 

"Ne radimo stvari koje bi bilo neodgovorno da radimo i koje ne moramo da radimo, ali "zaorali" smo po svim delovima prihodne i rashodne strane budžeta", rekao je ministar napominjući da iza budžeta stoji cela vlada.

On je naveo da su rešavanje problema javnih preduzeća, državnih banaka i poboljšana naplata poreza tri prioriteta bez kojih neće biti moguće ostvariti budžet za narednu godinu.

Ministar je najavio da će u narednih šest do devet meseci biti završen proces restrukturiranja preduzeća, i da će biti rešeni problemi velikih preduzeća, kao što su Galenika, Železara.

"Shvatili smo da to mora da se uradi jer, ako se to ne dogodi za šest do devet meseci, neće vredeti uštede, niti će biti realizovan budžet", rekao je Krstić.

On je naveo i da se preduzimaju mere da se ne dogodi sličan slučaj kao sa Privrednom bankom Beograd ili Agrobankom.

Odgovarajući na kritike da su u narednoj godini potrebne dodatne uštede od 300 miliona evra, Krstić je istakao da je tu procenu Fiskalni savet zasnovao na pretpostavci da neće uspeti povećana naplata poreza planirana za 2014. godinu.

Ministar je naveo da se razmatra ograničavanje zapošljavanja u državnoj upravi, kao i način zapošljavanja u drugim velikim sistemima, imajući u vidu rastući broj zaposlenih u javnom sektoru.

Prema njegovim rečima, Zakonom o budžetskom sistemu, koji će se sutra naći na vladi, biće definisana pravila oko zapošljavanja novih ljudi u državnoj upravi.

Krstić je napomenuo da u ovom trenutku nije bilo politički moguće da se ide na agresivnije reforme koji bi se odnosile na penzije.

On je najavio i da će tri naknade koje prima pored ministarske plate na kraju godine vratiti u budžet jer bi za njihovo ukidanje trebalo da budu izmenjeni brojni zakoni, i to će biti urađeno do polovine 2014. godine.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je da je napravljen zaokret u izradi budžeta jer su svi troškovi izneti u javnost, što je prvi uslov da se krene u rešavanje problema. On je naglasio da su potrebne najmanje tri godine konzistentnih mera da bi se javne finansije u Srbiji dovele u red, i da je ključno staviti pod kontrolu javna preduzeća i državne banke jer mogu da "potope" budžet.

Petrović je ponovio i da je neophodno da se od polovine naredne godine Srbijagas "stavi na noge", odnosno počne da posluje sa profitom i sam vraća svoje dugove.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Balaban ocenio je da je budžet za 2014. godinu iznuđen i da je naredna godina već izgubljena imajuću u vidu štetu napravljenu prethodnih godina, koja sada mora da se sanira.

On je istakao da je ključno da se promeni način gledanja na javni sektor i način njegovog finansiranja jer iz toga proističu svi problemi koji se zatim samo bilansiraju u budžetu.

Ekonomista Ljubomir Madžar ocenio je da je budžet za narednu godinu okrenut u dobrom smeru, ali da se ne vidi snaga da se u tom smeru ode onoliko daleko koliko bi trebalo da bi se izbegla kriza javnog duga i ostale teškoće u vezi sa budžetskim deficitom.

On je naglasio da mora da prestane da se vodi socijalna politika kroz javna preduzeća, kao i da postoje subvencije koje bi bez velikih društenih troškova mogle da se obustave, kao što su, recimo, za preduzeća u restrukturiranju.

Ističući da je budžet mnogo lakše kritikovati nego napraviti, Madžar je izrazio uverenje da bi sličan budžet napravio i neki drugi ministar na mestu Krstića "jer to što ulazi u budžet rezultat je društvenih sila koje nisu rezultat ličnih odluka, kakav god da je ministar, te sile proizvode svoj efekat i budžet mora biti sličan kakav je ovome".

Misija MMF-a sledeće nedelje u Beogradu

Krstić izjavio novinarima koji su danas pratili 5. Nacionalni budžetski forum u skupštini Srbije da će sledeće nedelje u Beograd doći tehnička misija MMF-a sa kojom će se razgovarati o paketu mera za fiskalnu konsolidaciju.

Krstić je rekao da će MMF srpskim vlastima pomoći da sagledaju način za bolje planiranje i naplatu prihoda, kao i planiranje i sprovođenje rashoda budžeta.

On je precizirao da se MMF-om još ne razgovara o novom aražmanu, ali da bi za Srbiju bilo dobro da ima aranžman sa tom institucijom i to aranžman iz predostrožnosti, a ne onaj koji podrazumeva bilo kakav zajam.

Razmotriće se da li su i dalje potrebne subvencije

Krstić je takođe izjavio da će se razmotriti da li su, i u kojoj meri, potrebne dalje subvencije za investitore, u zavisnosti od konkurentnosti Srbije u regionu, i to prevashodno kada se govori o stranim investicijama.

Krstić je rekao da se moraju raščlaniti dve stvari: da li je potrebno davati subvencije za strane i domaće investicije, kao i da li je Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) prava institucija da to sprovodi.

On je naveo da je za tu agenciju u budžetu za 2014. godinu predviđeno 5,5 milijardi dinara, kao i da se sagledava da li su sve subvencije ugovorene na adekvatan način.

Kako je istakao, ako je bilo kriminalnih aktivnosti, time treba da se bave nadležni organi.