Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je danas da je uz budžet za 2014. godinu vlada predložila usvajanje seta finansijskih zakona koji predviđaju mere neophodne da država ne bi doživela "grčki scenario".
Krstić je, predstavljajući set 11 finansijskih zakona u Skupštini Srbije, istakao da su te mere minimum koji je neophodno sprovesti, ali i da se vodilo računa da one budu socijalno odgovorne.
Navodeći razloge za usvajanje zakona, on je naglasio da se, pre svega, radi o suočavanju sa realnošću, priznavanju problema i prvom koraku ka rešavanju visokog budžetskog deficita i javnog duga.
Drugi razlog je pospešivanje borbe protiv sive ekonomije, odnosno nelegalne trgovine akciznim proizvodima i boljoj naplati poreza, a treći tehničko unapređenje sistemskih, reformskih zakona, napomenuo je Krstić.
On je dodao da su na mere u javnosti iznete brojne kritike, ali da nije predložena adekvatna alternativa kako da se stabilizuju javne finansije i pokrene privreda.
Ministar je istakao da je loše što je konsolidovani deficit budžeta 7,1 odsto BDP-a, ali da bi bez sprovedenih mera on bio devet odsto, i da je država morala da ispoštuje ranije obaveze preuzete davanjem garancija za zaduživanje javnih preduzeća i sanacijom državnih banaka.
Krstić je podsetio i da je vlada suočena sa situacijom u kojoj je javni dug povećan sa 29 odsto BDP-a na kraju 2008. na 64 odsto, koliko će biti na kraju 2013. godine, a, prema njegovim rečima, sa povećanjem zaduženja za još desetak odsto "postavilo bi se pitanje da li možemo da funkcionišemo".
Ministar je naglasio da su predložene mere "jedini način da se spasimo neželjenih scenarija", podsetivši da se, između ostalog, povećava niža stopa PDV-a sa osam na 10 odsto, što će povećati troškove potrošačke korpe za 450 dinara, i uvodi indeksacija plata i penzija koja podrazumena povećanje od 0,5 odsto dva puta godišnje u 2015. i 2016.
On je istakao da sledi usvajanje i drugih zakona koji se odnose na poboljšanje privrednog ambijenta, kao što su zakoni o radu, i o planiranju i izgradnji.
Ti zakon će, prema rečima Krstića, zajedno sa makrofiskalnom stabilnošću koja se uvodi budžetom i setom od 11 finansijskih zakona, doprineti da zemlja uspešnije privlači strane investitore i pospešiti rad domaće privrede.
Skupština Srbije počela je danas, objedinjenom raspravom o setu pratećih finansijskih zakona, sednicu na kojoj će se raspravljati o Predlogu bužeta za 2014. godinu.
Zajednički načelni pretres je o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, penzijskom i invalidskom osiguranju, porezu na dohodak građana, o duvanu, porezu na dodatu vrednost, porezu na dobit pravnih lica, izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, platama državnih službenika i nameštenika, umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Povećanje PDV-a neće se u punoj meri odraziti na cene
Krstić je izjavio da povećanje niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto naredne godine, na osnovne životne namirnice i usluge, ne bi trebalo da se u punoj meri odrazi na povećanje cena.
Krstić je istakao da kod većeg broja dobara postoji prostor da ne dođe poskupljenja i pored povećanja PDV-a, i da postoje najave iz sektora maloprodaje da neće biti povećavanja cena.
On je podsetio da je budžetom za narednu godinu predviđeno da neto priliv od povećanja niže stope PDV-a bude 21,4 milijarde dinara, odnosno 0,5 odsto PDV-a.
Povodom prebacivanja računara i računarske opreme na višu stopu PDV-a od 20 odsto, Krstić je istakao da je tako i u EU i da je u Srbiji ta oprema duži period bila oporezovana nižom stopom zbog modernizacije, ali da su cene hardvera kod nas znatno veće nego u regionu, tako da bi tržište trebalo da apsorbuje ovo povećanje PDV-a.
Ministar je napomenuo i da od poreza na dobit predviđeno skromno povećanje priliva u budžet od 10 milijardi dinara u narednoj godini, i da je to povećanje bazirano na povećanju privredne aktivnosti, dok će se efekat izmene tog zakona videti u 2015. i 2016. godini.
Krstić je najavio i da vlada planira da se u prvoj polovini 2014, a pre budžeta za 2015, u skupštini ponovo razgovara o Zakonu o budžetskom sistemu, a možda i donese potpuno novi zakon, u okviru kojeg bi bilo uređeno pitanje finansiranja lokalnih samouprava i Vojvodine.
Povodom finansiranja lokalnih samouprava, on je istakao da nije za centralizaciju, ali i da je protiv paušalne decentralizacije imajući u vidu da je, prema njegovim rečima, pre nekoliko godina poremećen balans, jer su lokalnim samoupravama preneta značajna sredstva bez značajnijeg prenošenja nadležnosti.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
