Ko će u Srbiji dočekati penziju?

Izmene penzijskog sistema najverovatnije će predvideti i da se od 2015. starosna granica kod žena svake godine povećava po pola godine, umesto dosadašnja četiri meseca. To bi u praksi značilo da će žene u penziju 2017. ići sa 64. godine, 2019. sa 65,5, a 2021. sa 66,5 godina.

Pooštravanje uslova za penzionisanje najavljuje i ministar finansija Lazar Krstić.
To je praksa svuda u Evropi i u skladu je sa održivošću fiskalnog sistema. Sada u Srbiji trećina svega što budžet troši ide na transfere Penzionom fondu, što je na duži rok neodrživo - rekao je Krstić.

Početni predlog je, kako je pojasnio, postepeno usklađivanje starosne granice za žene i muškarce.

Ukoliko bi se starosna granica za žene od 2015. podigla sa 60 na 63 godine, to bi bilo u periodu od šest godina, odnosno svake godine bi se ta granica podizala za po šest meseci - rekao je Krstić.

Novi penzioneri, i žene i muškarci, biće na udaru i po osnovu visine penzije. Penzije će se u 2015. i 2016. uvećavati dva puta za po 125 dinara mesečno. Pre dve godine, primanja najstarijih su rasla u skladu sa rastom BDP i polovinom godišnje inflacije što je uvećavalo prosečnu penziju i do hiljadu dinara. Danas je prosečna penzija 25.200 dinara i na nivou je polovine prosečne zarade u zemlji. Pravu sliku stvara podatak da 327.000 penzionera prima ispod 15.690 dinara mesečno, a da 147.000 penzionera ispod 13.000 dinara.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da je o pomeranju starosne granice za odlazak u penziju u Srbiji govorio i bivši šef misije MMF za Srbiju Albert Jeger.

Rekao je da se i u evropskim zemljama u proseku u penziju ide sa 67 godina. Ne mogu se, međutim, izjednačiti građani Srbije i Nemačke. Imali smo sankcije, bombardovanje, nizak standard, otkaze, a sve to utiče na skraćivanje životnog veka - zaključila je Savićeva.