Kragujevac dužan 17 miliona evra

Uz to, uz jedan dugoročni od 1,9 miliona, Grad je ove godine podigao i kratkoročni kredit od 1,7 miliona evra za finansiranje tekuće likvidnosti.

Ni vlast ni opozicija ne spore da se krediti moraju uzimati, samo što opozicija tvrdi da je već dostignut maksimum u zaduživanju i da nije daleko dan kada Kragujevac neće moći da servisira svoje obaveze.

- Kragujevac je prezadužen i sa novim kreditima dostignut je zakonom dozvoljeni maksimum zaduživanja od dve milijarde dinara. Ako se dodaju neplaćene tekuće obaveze od oko 2,5 milijardi dinara, ukupne obaveze grada su više od 4,5 milijardi dinara. Novi krediti koriste se za pokrivanje dospelih obaveza već uzetih kredita, jer se one ne mogu servisirati iz tekućih prihoda - tvrdi predsednik gradskog odbora demokrata Dušan Obradović.

Kreditima su poslednjih deset godina plaćani komunalna infrastruktura, izgradnja šarene pijace, fiskulturnih sala, stambenih objekata, zatvorenog bazena, operativno-tehničkog centra Cvetojevac, i gasifikacija, a najviše sredstava od dva kredita otišlo je gradskom „Vodovodu“, čak 9,2 miliona evra.

Šef odborničke grupe DSS Predrag Đajević ne spori potrebu za zaduživanja i kaže da je najveći problem nastao u prenosu transfernih sredstava koje je republika ostala dužna lokalnim samoupravama.

- Kragujevcu je pre tri godine država dugovala od sedam do osam miliona evra, od kojih je samo deo izmiren. DSS je tada kao stranka u opoziciji podnela krivičnu prijavu protiv tadašnjeg premijera, ali dug još nije izmiren - kaže Đajević.

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović kaže da grad obaveze u celosti izmiruje i da nijedan kredit nije uzet bez saglasnosti Vlade Srbije.
- Za svako zaduživanje dobijena je saglasnost Ministarstva finansija, a na godišnjem nivou za otplatu kredita izdvaja se od dva i po do tri miliona evra - kaže Stevanović.

Na kritike opozicije Stevanović odgovara da je “upravo zahvaljujući politici razvoja i ulaganjima u kapitalne investicije Kragujevac iz zone nerazvijenih došao na treće mesto po ekonomskom razvoju u republici“.

Profesor Ekonomskog fakulteta Petar Veselinović kaže da je u ovoj godini zbog velikih izdvajanja za sport došlo do ugrožavanja tekuće likvidnosti, zbog čega je očigledno bilo neminovno i podizanje novih kredita.

Samo podizanje kredita nije ništa novo, ali ono ne sme da bude nauštrb građana već u korist razvoja grada. Ako grad ostvari planirane projekcije, kreditno zaduženje neće predstavljati dugoročan problem - kaže Veselinović.

izvor:blic