Zašto u prodavnicama kupujemo "mačku u džaku"?

Spisak, na koji način su sve kod nas potrošači "zakinuti" je podugačak, a problem deklaracija je na prvom mestu. Slede odmah teškoće oko ostvarivanja reklamacija, neodgovarajućeg uputstva za upotrebu, zatim skrivene gramaže, isteka roka trajanja, spiska sastojaka...

Nepotpunom ili netačnom deklaracijom uskraćuju se bitne informacije za svesno donošenje odluka potrošača o kupovini.

Istakao bih posebno uskraćivanje informacije o proizvođaču na proizvodima pod robnim markama trgovaca, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. Česti su i nazivi proizvoda kojim se kupci dovode u zabludu. Surogatima, ili proizvodima biljnog porekla daju se nazivi proizvoda za koje se podrazumeva da su životinjskog porekla, kao što su sirevi, mleko od soje, surogati kafe.

Ali, da bi se izbeglo nepošteno i obmanjujuće poslovanje, propisane su obaveze prodavca da potrošaču, pre kupovine, naročito tehničke robe, pruže informacije, koje su mu potrebne da napravi odgovoran izbor, kao i informacije o tehničkim karakteristikama proizvoda, rokovima za otklanjanje nedostataka... Neki prodavci još ne daju potpune informacije o mogućnostima, načinima i mestima podnošenja i rešavanja reklamacija potrošača.

Označavanje neto mase u originalnim pakovanjima je obavezno, kao i isticanje cena po jedinici mere i po originalnom pakovanju, kaže Bogosavljević. Ta obaveza se nedosledno primenjuje. Našim propisima nije definisana veličina brojeva kojim se označava neto masa originalnog pakovanja. Zbog toga su potrošači, u ovakvim slučajevima, uskraćeni za kvalitetno i brzo informisanje o vrlo bitnom podatku. Podatak o masi trebalo bi da bude u veličini slova kojim je ispisan naziv proizvoda.

Potrošači, neretko, nisu obavešteni ni o tehnološkom procesu dobijanja proizvoda, ili načinu konzerviranja proizvoda... Obavezno je i navođenje korišćenih aditiva, boja, aroma, konzervanasa.

I uputstvo za upotrebu mora da bude na srpskom jeziku i jezicima manjina u sredinama u kojim one žive, ističe Bogosavljević. Nije dopušteno da ono bude samo na slovenačkom, hrvatskom, ili drugom stranom jeziku.

Lela Tasić, menadžer za kvalitet i bezbednost robe i usluga iz Asocijacije potrošača Srbije APOS, ukazuje da spisak sastojaka, mora da bude sastavni deo deklaracije, ali količine određenih sastojaka često nisu navedene. Tako nema uvek podatka o količini soli u čipsu, koristi se izraz ugljeni hidrati bez navođenja koliko šećera ima u soku ili sladoledu, koristi izraz masti bez navođenja kojih i da li ima transmasti. Čekajući nove pravilnike, proizvođači još ne navode sve aditive, alergene i slično, tako da ukoliko potrošači već imaju određene zdravstvene tegobe moraju ponekad da nagađaju šta se sve nalazi u proizvodu.

Rok trajanja takođe mora da se nalazi na ambalaži, a dešava se da se podaci nalaze na nepristupačnom mestu za čitanje rub vrećice, ili je boja kao i veličina brojeva teško čitljiva, kaže Tasić.

Sniženi proizvodi imaju ponekad kraći rok trajanja, ali ni to nije posebno naglaženo na prodajnom mestu. Uputstvo za upotebu treba da bude sastavni deo proizvoda i mora da bude na srpskom jeziku. Potrošači su obraćali sa primedbama da su specijalizovanim prodavnicama kupovali proizvode iz uvoza, pri tome nisu dobili uputstvo za upotrebu na srpskom jeziku. Nepostojanje, dakle nečitanje ovog uputstva, može bude razlog neadekvatne upotrebe proizvoda i dovede do povrede ili oštećenja proizvoda, usled toga i nepriznavanja prava na reklamaciju.