Hoće li novi Zakon o radu smanjiti ili povećati nezaposlenost u Srbiji?

Mnoga deca se i dalje školuju za zanimanja koja se odavno ne nalaze na tržištu rada, a školski sistem je takav da su mnoga znanja neprimenljiva u praksi. Iako se Unija poslodavaca Srbije zalagala da se u novi zakon o radu unese obavezna učenička praksa za sve starije od 16 godina, taj predlog nije ušao u zakon", kaže Budimčević.

S druge strane, novim zakonom o radu uvedeno je lakše zasnivanje i raskidanje radnog odnosa i smanjena je „papirologija” i birokratija oko zapošljavanja – to su stavke koje mogu doprineti lakšem zapošljavanju radnika – ističe Svetlana Budimčević.

Nataša Nikolić, pravnik fondacije Centra za demokratiju koja je do nedavno sprovodila projekat „Crno na belo”, čiji je cilj – smanjenje sive ekonomije, smatra da novi zakon o radu sam po sebi neće dovesti do boljeg zapošljavanja i dodaje:

Da bi se smanjila siva ekonomija i suzbio rad na crno, potrebno je povećati zaposlenost, a do toga dolazi usled ekonomskog razvoja zemlje. Sam zakon o radu ne utiče na ekonomski rast i razvoj – on posredno može dovesti do lakšeg zapošljavanja starijih od 50 godina, jer je novim propisima ukinuto uzimanje otpremnine kod svakog poslodavca, smatra Nikolić.

Ona dodaje da procene Republičkog zavoda za statistiku govore da oko 30 odsto radno sposobnog stanovništva, odnosno pola miliona ljudi, radi na crno. U sivoj ekonomiji najviše rade mlađi od 30 koji imaju srednju stručnu spremu i stariji od 50 godina, koji su ostali bez posla, a moraju da prehranjuju porodicu.

Statistika koja brojevima slika neveselu situaciju na tržištu rada govori da najveći broj nezaposlenih ima samo trogodišnje, odnosno četvorogodišnje obrazovanje – gotovo 400.000 osoba bez radne knjižice ima samo zanatsko obrazovanje.

Ali, na posao čeka i više od 100.000 visoko obrazovanih osoba – među njima je najviše stomatologa opšte stomatologije, profesora opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, istoričara umetnosti, organizatora ekonomskog poslovanja, diplomiranih inženjera metalurgije, profesora defektologije za osobe sa poremećajem u ponašanju, sociologa, politikologa i diplomiranih inženjera prerade i obrade drveta.

Kada su u pitanju osobe sa završenom srednjom školom, na posao najduže čekaju rukovaoci mašina i uređaja za preradu polimera, rukovaoci hemijskih uređaja i mašina, tekstilci i kožari, vaspitačice, geolozi, rudari i metalurzi, poljoprivredni tehničari, maturanti gimnazije i ekonomski tehničari. Do posla teško dolaze i ženski frizeri, izrađivači hemijskih proizvoda, hemijsko-tehnološki tehničari, autoelektričari, tehničari visokogradnje, tehničari niskogradnje, arhitektonski tehničar, inokorespodenti, kulturološki tehničari, maturanti gimnazije i nastavnici razredne nastave. U posebno teškom položaju su lica bez osnovne škole i sa završenom osnovnom školom, kojih ima 200.000 na evidenciji, ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i dodaju da prosečno trajanje nezaposlenosti iznosi tri godine i deset meseci.

Do posla najlakše dolaze trgovci – pre svega prodavci, a potom ekonomisti – počev od ekonomskih tehničara do diplomiranih ekonomista. Na posao ne čekaju dugo ni mašinski tehničari – bravari, zavarivači, zdravstveni radnici – medicinske sestre, gerontodomaćice i doktori medicine i farmaceuti, ugostitelji i tekstilci.

Kada su u pitanju osobe sa završenim fakultetom, najtraženiji su IT stručnjaci, lekari specijalisti, farmaceuti, ekonomisti, pravnici, profesori nemačkog i engleskog jezika, profesori matematike, stručnjaci za finansije, računovođe, inženjeri mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama.

U tražena zanimanja spadaju i elektrotehničari elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike i radnici na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja.