Novim metodama za napredak centralne Srbije

Gradski odbor Demokratske stranke (DS) u Šapcu jednoglasno je podržao ideju narodnog poslanika Dušana Petrovića da centralna Srbija dobije nadležnosti i institucije kakve imaju Vojvodina i Beograd: parlament, budžet i izvršnu vlast, dok bi Republika i dalje zadržala ingerencije u oblastima od najvišeg državnog značaja. Gradonačelnik Šapca Miloš Milošević u razgovoru za „Politiku“ kaže da predlog Petrovića treba prihvatiti, ne zbog toga što je on iz ovog grada, već iz razloga što Srbija južno od Save i Dunava sve više gubi korak.

– DS više nema ekskluzivu na Evropsku uniju, a nažalost nemamo ekskluzivu ni na poštenje, kako smo to mislili. Zato je krajnje vreme da kandidujemo politiku koja bi za cilj imala unapređenje kvaliteta života ljudi. Najpre u okviru naše stranke, a potom i da izađemo pred građane Srbije. Sadašnja vlada, zaokupljena takođe važnim temama, nije dovoljno pažnje posvetila ovom segmentu, tako da postoji prostor za delovanje – ističe Milošević, koji je član DS-a od njenog osnivanja.

On navodi da se lokalnim samoupravama centralne Srbije nameće pitanje kako da dođu u posed instrumenata koji koriste njihove kolege u Vojvodini i Beogradu. Gradovima i opštinama u severnoj pokrajini na raspolaganju su i Fond za razvoj Vojvodine i Fond za kapitalne investicije Vojvodine, a opštine na području Beograda su okrenute gradu Beogradu.

– Ukoliko ne nađemo vezu u Beogradu, mi iz centralne Srbije smo propali! Priznajem da sa dozom ljubomore gledam na sve što se gradi preko Save, a što se finansira iz vojvođanskih fondova, od sportske sale u Platičevu pa nadalje. Oni zaista imaju instrument više koji mogu da stave u funkciju razvoja svojih sredina – naglašava naš sagovornik.

– Prilikom kreiranja agrarne politike stalno imamo probleme: ako odgovara Vojvodini, ne odgovara centralnoj Srbiji i obrnuto. Ne treba ni da čudi, jer uslovi u kojima poljoprivrednici tamo i ovde rade su toliko različiti da zahtevaju vođenje dve agrarne politike. Vojvodini bi takođe odgovaralo da se definišu jasni kriterijumi za raspodelu republičkog budžeta, a koji bi polazili od broja stanovnika. S obzirom na stanje komunalne infrastrukture, sadašnja demografska ekspanzija ne ide naruku ni Novom Sadu ni Beogradu.

Šabački gradonačelnik objašnjava da je porast broja stanovnika u Novom Sadu i Beogradu, veoma jasan pokazatelj pražnjenja ostalih delova Srbije. U odnosu na popis iz 2001. godine, Šapčana je sada manje za 3.000.

– Moramo staviti tačku na negativne trendove, što se ne može postići parolama već stvaranjem dobrih uslova za život. Jedan od načina je dislociranje republičkih institucija iz Beograda u druge gradove, ali i posebne vrste pomoći za najnerazvijenije sredine. Ljubovija, Krupanj pa čak Koceljeva imaju problem da zaposle kvalifikovanu radnu snagu, bez čijeg angažovanja nije moguć razvoj. S druge strane, u Beogradu na birou imamo čitavu armiju arhitekata, urbanista, lekara i građevinskih inženjera. Neophodni su novčani bonusi, službeni stanovi i garancije za dalje napredovanje, kako bi se mladi vratili.

Milošević kaže da trudnice i siromašni penzioneri zaslužuju veću podršku u nerazvijenim sredinama, ali da za to nema dovoljno sredstava. Beograd, koji prednjači po ovim socijalnim davanjima, ima budžet koji je i po broju stanovnika nesrazmerno veći od ostatka Srbije. To nije samo zbog sopstvenih izvora, već i mogućnosti da iz pozicije glavnog grada utiče na republički budžet.