SKC - Program za period 08.04.-14.04.2013.

УМЕТНОСТ ДРАГУЉА У РИМСКОЈ АКВИЛЕЈИ

СФИНГА, ВЛАДАР И БОГОВИ (Италија, Фриули Венеција Ђулија)

режија: Ђорђо Грегорио

трајање: 30’; у боји;

језик: италијански/ титлови на српском

Сфинга, загонетна фигура која се налази између простора које настањују људи и невероватних подручја у којима живе чудесне животиње, постаје са првим римским императором, Августом, симбол државе и моћи, израз богатства и услова друштва неоспорне супериорности. Дакле, лик Сфинге иде уз лик принцепса, владара Рима и света, живе слике града и модела који треба да инспирише људе. Али и император признаје основну улогу богова, који су владари времена и универзума. И он, као и сви други смртници, обраћа им се молитвама, заветима и магијским ритуалима. На основу слика уклесаних у драго камење нађено у Аквилеји може да се реконструише политика, друштво и култура града. Захваљујући археолошким истраживањима нађен је невероватна количина исклесаног драгог камења и стакласте масе. Наиме, управо у Аквилеју је стизао сиров материјал који се обрађивао и потом продавао на целој територији римског царства. Уметност гравирања драгог камења не занемарује се ни после пада Царства и драго камење Аквилеје се шири и у новим римско-варварским краљевствима Франака, Лонгобарда и Гота.

Понедељак,  08.април– Кутија шибица у 18:40

LACVSTIMAVI(Италија, Фриули Венеција Ђулија)

режија: Ђорђо Грегорио

трајање: 47’; у боји;

језик: италијански / титлови на српском

У старом веку људи су сматрали Јадранско море тамним, узбурканим, немирним морем због изненадних магли, јаких ветрова и невремена који су отежавали пловидбу и чинили је ризичном. Крајња северна граница Јадранског мора била је Цапут Адриае, на ободу Венецијанског залива, где су се сусретали каравански путеви на мору и копну. Још од другог миленијума пре нове ере ова област била је у контакту са прекласичним егејским културама, са култовима и митовима хероја за које се веровало да су прешли ово море. Циклус враћања, поеме у којима се приповеда о повратку Ахајаца у домовину после Тројанског рата, у ствари садржи причу у виду романа о путевима и трговини, о истраживањима и о оснивању нових градова. Различити путеви се спајају у области Лацус Тимави, воденом огледалу које су некада затварали обалски појасеви и острва, где је море додиривало земљу и где је поново извирала Тимава, река мистериозног подземног тока. У овој регији вода и шума посвећених боговима, сусрећу се и тргују древни Венети и племе Хистри. Насеља се непекидно смењују од преисторијског доба до VIвека нове ере, све док се, због великих климатских поремећаја, Лацус Тимави није претворио у пусто место.

Понедељак,  08.април – Арт кафе галерија у 22:00

VOCALJAZZNIGHT

Уторак , 09.април – Прва крагујевачка гимназија у 20:00

Изложба – Мали Формат

Примарна идеја Формата малог егзистира као уметност која суштински представља слободан избор самих стваралаца. Сопственим речником и тоналитетом пошавши путем димензије малог формата аутори неоспорно стичу нову публику која се после годишњег путешествија мери хиљадама.

Онима који не стигну на изложбу уживо остају каталози у укупном тиражу од преко 4000 примерака чувајући посебан и препознатљив карактер ових својеврсних хајдучких писама нашег времена... 

Среда, 10. април –Арт кафе галерија у 20:00

Промоција књиге „Лорина“- Зорана Милосављевић

Зоран Милосављевић је рођен 15. Фебруара 1952. Године у Златову код Деспотовца. Лекар и писац. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду. Аутор романа „Паклена ружа Лаврентијеве младости“ (АЛМА – Београд 2009.) објавио је и велики број прича по књижевним часописима, недељницима и зборницима. Бави се и сликарством:2001. Имао самосталну изложбу – својеврсни омаж Ван Гогу. Учествовао на више групних изложби. Ради у Институту за јавно здравље. Живи у Крагујевцу.

У сваком случају ова књига спада у ред зрелих, надахнутих и завидном вештином исписаних дела, једно од оних данас ретких, која прозу не лишвају високих стилистичких захтева зарад површности која срља у забаву и влада укусом најширег читатељства, чиме се оно меркантилно претпоставља оном артистичком. Наравно, да тиме, у крајњој линији, губи највише то само читатељство које је осуђено да се врти у једном сличном кругу који описује аутор овог романа, а који се на крају претвара у омчу око сопственог врата.

Зоран Петровић

Петак , 12. април – Кутија шибица у 18:00

Пројекција италијанског археолошког филма:

НАЦИОНАЛНИ АРХЕОЛОШКИ МУЗЕЈ У АКВИЛЕЈИ

ВИД СВЕДОЧАНСТВА О ПРОШЛОСТИ (Италија, Фриули Венеција Ђулија)

режија Ђорђо Грегорио

трајање: 45’; у боји;

језик: италијански / титлови на српском

Овај документарни филм описује Национални археолошки музеј Аквилеје, један од најважнијих музеја Италије. Аквилеја, римска колонија основана 181. пре нове ере, своју важност и своје богатсво дуговала географској позицији која је од ње начинила главну везу трговинских путева између запада и истока Мeditерана, земаља са друге стране Алпа и Јадранског мора. У XVIIIвеку фурлански каноник Ђандоменико Бертоли, пасионирани антиквар, почиње да сакупља и прави колекцију епиграфа и проналазака који извиру из земље. Године 1882. Енрико Мајоника, први директор музеја, организује структуру која добија назив Caeasareum Museum Aquileiense.

У наше време, Национални археолошки музеј Аквилеје заузима веома важно место међу музејима Италије, зато што посетоци могу да виде не само изложбене сале него и магацине где се чувају и где су поређани по категоријама материјали нађени захваљујући сталним археолошким ископинама. Реч је о огромној археолошкој баштини, чије истраживање још није завршено.

Проналасци и рушевине Аквилеје представљају најстарије корене заједничке италијанске историје, оне су вид сећања на прошлост која нам помаже да спознамо садашњост.

Петак , 12. април – Кутија шибица у 18:45

КРОМАЦИО ИЗ АКВИЛЕЈЕ

НА РАСКРШЋУ НАРОДА И РЕЛИГИЈА (Италија, Фриули Венеција Ђулија)

режија: Ђорђо Грегорио

трајање: 40’; у боји;

језик: италијански / превод на српски

Кромацио, бискуп Аквилеје од 388. до 408. нове ере, једна је од најважнијих личности источних и западних хришћанских цркава у ИВ веку нове ере. Овај документарни филм Ђорђа Грегорија прати причу Кромација који је живео у тешком времену политичких, религиозних и друштвених тензија када се Римско царство сукобљавао са новим народима који су навирали на његове источне границе. На територији између паданске долине и Балкана, између Јулијских Алпа и Јадранског мора, налази се Аквилеја, римска колонија основана 181. године пре нове ере, раскршће народа који су се разликовали по језику, култури и религији. Овај град има и улогу тврђаве која се налази наспрам Алпа и служи као одбрана италијанског полуострва. Кромацио, рођен у Аквилеји 345. године, постаје десети бискуп у граду 388. године и наставља оно што је 50. године нове ере започео Ермакора, оснивач цркве у Аквилеји који је 70. године нове ере мучен заједно са својим ђаконом Фортунатом. Под Кромацијевим бискупством аквилејска црква почиње да ради на ширењу хришћанства нарочито у централно-дунавској европској регији. Управо почевши са Кромацијом, бискупи Аквилеје, који од VIвека нове ере добијају титулу патријарха, стварају највећу провинцију на хришћнском Западу и дају живот новој култури која настаје из сусрета неолатинске цивилизације са немачким и словенским светом.

Субота, 13. април –Сала ПМФ-а у 20:00

Академско позориште СКЦ-а

Реприза представе- „Госпођа министарка“

Режија: Мирослав Мишко Петровић