SKC - Program za period 18.03.-24.03.2013.

На флексибилности цртежа, као медија, темељи се визуелни исказ Уроша Павловића. Пре само неколико година његов цртачки израз бележимо на ивици апстракције, у графитним „мирним“ илузионистичким зидним инсталацијама. Након тога су уследиле „зидне апликације“ забелешки у маниру иронично-хумористичног прото-стрипа. Док рад Берза података функционише као процес континуираног бележења младог визуелног уметника инфицираног дигиталним технологијама.

Упоредо са продуковањем сопствене уметности, Павловић као и велика већина млађих визуелних уметника, упражњава бављење исплативим креативним индустријама (графички, web дизајн). Од уметности се, нажалост (данас и овде) не живи (!). Свет дизајна и визуелних комуникација подразумева брз проток информација, размену, наредбе, захтеве клијента, рејтинге… Генерално узевши, и готово сви остали савремени друштвено-прихватљиви облици понашања диктирају непрекидан пријем огромне количине информација на свесном или несвесном плану. А свако излагање мозга превеликом броју утисака и информација, гаранција је његове дисфункције. Посебно висок ризик представљају дигиталне технологије и интернет као оруђе за рад. Нјихово хронично конзумирање захтева селекцију примљеног садржаја филтерима посебне финоће за даљу хуману употребу. О томе нам говори и Берза података Уроша Павловића.

Први део рада Берза података у визуелном смислу представља обиље знакова, наредби, пиктограма који постављени у хаотичним вертикалним и хоризонталним низовима, једни поред других, никако не могу бити једнако добро сагледани и спознати. Целина од преко 1500 цртежа мањих димензија, настала је од мотива преузетих из света дигиталних технологија. Створени су графизми који своју естетску улогу препуштају потреби да се о информацијском презасићењу (information overloading)говори у критичком контексту. Корак даље представљају принтови опремљени и постављени попут традиционалних графичких листова, којима се испољава потреба самог уметника да примљене и забележене информације, обради и класификује у извесне естетске графизме. Насупрот аутоматизму присутном у примарном бележењу информација, овакво груписање и визуелно скицирање информација представља виши ниво креативне прерасподеле. У наставку, у оквиру колаборативног рада на анимацији и аудио монтажи, сваки појединачни пиктограм бива оживљен, чиме се идеја о селекцији и пренамени одбаченог материјала продубљује и показује обиље варијација. Потребу уметника да примљену информацију обради, забележи и групише на себи својствен начин, ишчитавамо као идеју о одржавању стања прибраности, као идеју о слободи избора. Сваки цртеж јесте ментална вежба и борба да се, можда парадоксално звучи, уметничким алатима сачува здрав разум. И са ове берзе, као и са сваке бирајмо само оно што нам је потребно. Не дајмо се збунити!

Слађана Петровић Варагић

Урош Павловић, рођен 13. јуна 1986. године у Пожеги (СФРЈ).

Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду 2010. године у класи доц. Анице Радошевић, на графичком одсеку. Бави(о) се цртежом, стрипом, илустрацијом, стреет-артом, графичким дизајном...

Четвртак, 21.март –Арт кафе галерија у 18:00

Презентација студената Одсека за филологију ФИЛУМ-а о најзначајнијим представницима италијанске средњовековне књижевности и најзначајнијим културним споменицима Италије.

Четвртак, 21.март –Арт кафе галерија у 20:00

Међународни дан поезије

Студентски културни центар ће наставити традицију обележавања овог међународног дана једном отвореном књижевном вечери за све песнике, читаоце и љубитеље поезије.

Четвртак, 21.март –Сала ПМФ-а у 20:00

Представа „Ковачи“

Режија : Стефан Саблић

Писац текста : Милош Николић

Глумци: Миленко Павлов, Бранко Видаковић, Зорица Мирковић, Драган Николић

Подела:
Петер --------------------------------- Бранко Видаковић
Аца ------------------------------------ Миленко Павлов
Лујза ---------------------------------- Зорица Мирковић
Иван* --------------------------------- Драган Николић

Ова драма, написана давне 1991.није изгубила на значају, те се њеним сценским извођењем не би нарушила једна од принципијелних одредница савременог домаћег репертоара – а то је актуелност.
Без конвенционалних и баналних драмских стереотипа (од убификције до карактеризације, од заплета до расплета) ова драма на уметнички тачан и веродостојан начин отвара и покреће питања лапидарно сажета у „Ко је ко, шта је шта, шта је чије, чији је ко, ко је чији”... Питања која јесу део нашег садашњег живота али и судбине...
Ковачи су драма култивисаног израза, пуна незлобиве ироније која каткад прелази у сарказам, драма која говори о једном крвавом проблему смештеном у, чини се, вечитом алгоритму историјске збиље овог тла, из перспективе помало резигнираног мудраца.

ЗоранРаичевић, драматург

Петак,  22.март– ArenaFunFactory- Плаза у 22:00

Концерт групе „Сви на под“

Сви на под! су пажњу најшире јавности привукли као двоструки првопласирани бенд на „Јелен Топ 10“ листи са песмама „Буги вуги“ и „Без плана“, а уједно су и домаћи бенд са највише недеља проведених на овој листи! Пунокрвни свирачки бенд састављен од шест потврђених музичара на сцени предводи певачица Бојана Вунтуришевић, коју прате бубњар Горан Милошевић, басиста Иван Михајловић и гитариста Иван Мирковић. Препознатијиви звук саксофона и флауте доноси Јамал Ал Кисњани, док Петар Рудић, оснивач и продуцент бенда, уживо наступа иза своје студијске опреме.

Енергичне наступе недавно је најбоље описала фронт-жена Бојана: „Наше наступе прати добро расположење, ђускање, скакање, понекад и пењање на рамена. У Сарајеву је летос цео клуб био на ногама. Мислили смо да ће под пропасти од силног скакања“. Спотови за песме „Ушће“, „Љубави“ и „Лоповска“ преносе део те енергије, а карактеришу их феноменалне роле манекенке Андријане Беловић, односно глумаца Николе Вујовића и Горана Јевтића, али и гомила необичних ликова из редитељских визија Игора Оршолића и Дарка Николића, те атрактивне анимације младог дизајнера Милоша Рајковића. Сви на под! карактеришу и разноврсни ретро костими стилисткиње Милице Коларић чији аксесоар и домаћи бренд „PullMyDaisy“ већ представљају Бојанин заштитни знак.

Албум "Први!" објављен је у октобру 2011. године за Миксер Мusic, а на њему се налази 12 песама од којих је чак 11 било на радијским топ листама у протекле две године. Један од најистакнутијих музичара новог таласа Влада Дивљан за међугенерацијску сарадњу са Сви на под! написао је и песму „Звук улице“ по имену бенда који је претходио Идолима. Песма је такође достигла прво место на топ листи магазина Попбокс чији су читаоци изгласали први пролећни концерт групе Сви на под! у Дому омладине за најбољи догађај на домаћој сцени у 2010. години!

У другој половини 2012. године Сви на под су се повукли у студио где вредно раде на другом албуму чији је први сингл „До краја света“ већ освојио домаће топ листе, а спот уврштен у најбољих 100 по избору публике регионалног МТВ-а. Други сингл и спот најављени су већ за фебруар ове године