Zaboravili smo naše velikane - iKragujevac


Kultura

Kragujevac, prva prestonica moderne Srbije, bio je stecište mnogih znamenitih ljudi. Međutim obeležja koja bi trebalo da podsećaju na to vreme izostala su ili su uništena.

 

Kuća u kojoj je pesnik i slikar Đura Jakšić stanovao dve godine, dok je predavao crtanje i krasnopis u kragujevačkoj gimnaziji, biće srušena, a na njenom mestu, prema najnovijim planovima nadležnih, naći će se saobraćajnica.

Rušenje kuće Đure Jakšića prvi put se pominje 2009. godine. Od tada u lokalnoj samoupravi tvrde da se stručna javnost saglasila da kuća u kojoj je poznati romantičar stanovao nema značaj da bi bila pod zaštitom države kao spomenik kulture. Najpre se govorilo da će tu nići replika kuće, potom stambeno-poslovni objekat, a najnoviji plan je - ulica.

„Smatramo da jednim obeležjem u vidu česme i biste Đure Jakšića uz stavljanje i prigodne table o podacima kada je on boravio u Kragujevcu mislim da je sasvim solidan način da mi obeležimo prisustvo takvog jednog pesnika i slikara u Kragujevcu“, kazala je za B92 Slavica Đorđević, pomoćnica gradonačelnika za kulturu.

Kuća u kojoj je dve godine proveo rodonačelnik socijalističkog pokreta u Srbiji Svetozar Marković nije srušena, ali je uprava Narodnog muzeja iz dvorišta uklonila njegovu bistu, a kući promenila ime.

Kragujevački pisac i bloger Nenad Glišić smatra da to što se ona danas posetiocima nudi kao kuća "prote Miloja Barjaktarevića" predstavlja pokušaj, kako kaže, prekomponovanja istorijskog pamćenja.

„Ironijski obrt u celoj situaciji jeste da je i prota Miloje Barjaktarević bio pristalica Svetozara Markovića zbog čega ga je i primio na stan, jer je Svetozar Marković već bio ozloglašen, već je morao da beži iz Srbije“, tvrdi Glišić.

Nova stambeno-poslovna zgrada zamenila je porodičnu kuću akademika Dragoslava Srejovića u kojoj je živeo do polaska na fakultet. Na ulazu u zgradu danas stoji samo gipsana figura poznatog „Lepenka“, simbola arheološkog nalazišta svetskog značaja čijim iskopavanjem je rukovodio Srejović.

„Smem da se kladim da devedeset devet posto ljudi nema pojma šta on predstavlja. Bilo bi poželjno da grad, ako već nije mogao da spreči rušenje, postavi jednu tablu sa godinom rođenja i smrti, i podacima šta ovo mesto znači, šta predstavlja“, smatra slikar Goran Rakić.

O tome kako ne izgubiti identitet u borbi modernog i tradicionalnog Kragujevac bi možda trebalo da uči od gradova poput Beča.

U tom gradu je obeležena i zgrada u kojoj je poljski kompozitor Frederik Šopen živeo svega šest meseci. Umesto komentara, prenosimo deo pisma Đure Jakšića iz Kragujevca u kome kaže:

„Svet je ovde dosta nemaran za sve što je lepo i plemenito."

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu