Dva veka Joakima

Tačno toga dana, pre dva veka, u peštanskom pozorištu „Rondela” izvedena je predstava Joakima Vujića „Kreštalica” – posrba drame „Papagaj”, tada najpopularnijeg dramskog pisca Augusta Kocebua.

Napustivši Sentandreju i prešavši u Peštu, Joakim Vujić je, bez sumnje, redovno išao u pozorište. Oslobođen svakodnevnog učiteljskog posla, a obezbeđen ženinim imanjem, mogao je da se prihvati spisateljskog rada. Prevod „Kreštalice“ na srpski jezik bio je brzo gotov i krajem juna 1813. prošao cenzuru. Srpska univerzitetska mladež, 30. jula, tražila je dozvolu od Namesničkog veća u Pešti da igra tri predstave „Kreštalice“ u gradskom pozorištu u Pešti, u korist novoosnovane preparandije u Sent Andreji. Dozvola je dobijena i prvo izvođenje bilo je 24. avgusta u zgradi Mađarskog pozorišta, u „Rondeli“.

Najavljena je samo plakatom Mađarskog pozorišnog društva: „U vtorak, to jest 24. avgusta, u Mađarskom pozorištu, po milostivom odobrenju Visokog kraljevskog namesničkog veća, jedna racka diletantska družina, u korist instituta sentandrejske racke preparandije izvešće na rackom jeziku jednu pozorišnu igru u tri čina pod naslovom Kreštalica (Papagaj)“.

Izbor Papagaja bio je logičan. Omiljeni pisac Joakima Vujića bio je Avgust fon Kocebu, od koga je za svoje pozorišne prerade uzeo osam dela. Kocebu je, sa svojih 211 dramskih dela vladao evropskim pozornicama na početku 19. veka. Njegova popularnost se pripisuje veštom povlađivanju ukusu široke publike, dramaturškoj umešnosti, raznovrsnosti tema i žanrova i atraktivnosti njegove ličnosti. Nemačko i mađarsko pozorište u Pešti je veoma često igralo Papagaja, i tamo ga je Vujić mogao videti na sceni.

Izvođenje Kreštalice je propraćeno vešću u Novinama serbskim iz carstvujuščega grada Viene broj 12, od subote 28. avgusta:

„S velikom radostiju soobštavamo čitateljem našim da je 24. avgusta sodružestvo jedno učenika gimnazije peštanske veselu igru g. Joakimom Vujićem s nemackoga prevedenu pod imenom Kreštalica u Pešti u madžarskom pozorištu serpski predstavilo. Sodružestvo je igru ovu, s osobitom radostiju i velikim vosklicanijem prisustvujušti ovde mnogočisleni zritelja, tako dalo da je cela skupština veče ovo veselo i zadovoljno provela. O da bi igra ova preteča i pretskazanije bila da će se vkus Sebalja razviti – čuvstvovanija kojima opštej polzi da žertvuje i so tim i vnutrenje i vnešnje dostojinstvo i cenu svoju podigne i ukrepi!“

Vujićeva predstava „Kreštalica“ je graničnik u istoriji srpskog pozorišta. Do tada, a počevši od 1734. kada je Emanuel Kozačinski izveo svoju „Traedokomediju“ u Sremskim Karlovcima, bilo je povremenih predstava, ali samo u školama. Pojedini učitelji pripremali su ih sa svojim đacima, sa decom. Publiku su činili ostali đaci, đački roditelji i pozvani uglednici. Ulaznica nije bilo, predstave su se držale kao deo školskih svečanosti u školskim zgradama ili na otvorenom prostoru. VujićevaKreštalica je sasvim druge vrste – igrala se u pravoj pozorišnoj zgradi, sa ulaznicama, u izvođenju odraslih, među kojima je bilo i troje profesionalaca. Zbog ove predstave i zbog svog kasnijeg pozorišnog rada Vujić je nazvan „ocem srpskog pozorišta“.