U galeriji kragujevačkog Doma omladine 5. maja otvorena je retrospektivna izložba o radu grupe SMAK. Povodom pedesetogodišnjice postojanja, izložba „SMAK 50”, realizuje se sa ciljem da se akcentuje značaj muzike koju je stvorila jedna od najpopularnijih rok grupa na nekadašnjoj jugoslovenskoj, balkanskoj i srpskoj rok sceni.

Izdavačka kuća Ključ izdavaštvo objavila je knjigu kratkih priča Ljubice Kubure, ćerke pkojnone legend RTS - a Riste Kubure, Beogradski akvarel, o čudesnim i čudnim građanima prestonice Ljubica nikada ne popije kafu do kraja. Hoda uvek u jednoj neispravnoj cipeli. Počela je da se bavi pisanjem da bi nešto ipak uspela da kaže, a da je niko ne prekida. Savršen život za nju podrazumeva hodanje po brdima, ispijanje vina i vođenje razgovora o poenti života. „Dinarski“ je tip ličnosti, i po Cvijiću i po opredeljenju. Živela je neko vreme u Skoplju. Naučila da razume, ne i da govori makedonski jezik. Neko vreme je živela okružena lošim ljudima. Naučila da razume, ne i da priča njihovim jezikom. U detinjstvu je bila „ucenjivana“ knjigama: „Ukoliko pročitaš dvadeset knjiga, dobijaš kompjuter“. Sa nepunih 12 godina počela je da čita Dostojevskog. Od njega je tada odustala i opredelila se za Čehova. Rođena je istog dana kada i on. Živi u nadi da to nešto znači. Sada je naklonjena i jednom i drugom. Rođena je na isti dan kada je umro Efraim Kišon. Živi u nadi da je datum nečije smrti podjednako važan kao i dan kada je došao na svet. Branko Miljković je došao na svet istog dana kada i ona. Piše u muškom rodu. U ženskom retko, moglo bi se reći nikada.

Izložba centra Gornji Milanovac, u sredu, 4. maja 2022. godine od 20 sati biće izložena u Knjaževsko Izložba “Mija Aleksić - biti glumac”, autora Bobana Stefanovića, a u produkciji Kulturnog - srpskom teatru u Kragujevcu. Organizator izložbe je Dom omladine Kragujevac. Postavku, urađenu povodom 90-godišnjice rođenja Milosava –Mije Aleksića zajednički su realizovali Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa Aleksićevom porodicom, Narodnim pozorištem u Beogradu, Radio-televizijom Srbije, Jugoslovenskom kinotekom, Narodnim muzejem iz Kragujevca i Muzejem pozorišne umetnosti Srbije.

Komična opera Služavka gospodarica kompozitora Đovanija Batiste Pergolezija, sa scene Narodnog pozorista u Nišu u režiji Miloša Cvetkovića, a u produkciji Studentskog kulturnog centra Niš, biće izvedena u Kragujevcu 5. maja u Sali PMF-a u 20h. Solisti Marijana Davinić i Marko Milisavljević, uz podršku Anđele Stanković na čembalu i kamernog orkestra predvođeni dirigentom mr Ivanom Mirović, oživeli su na sceni biser napolitanskog baroka.Scenografiju i kostime za operu radili su Dragana Breza i Dušan Stanković.

Dejan Cukić je rođen u Beogradu 4. novembra 1959. godine i od detinjstva postao zaražen rokenrol virusom koji su u to vreme širili The Beatles, The Rolling Stones i ostali heroji muzičke revolucije šezdesetih godina. Karijeru je započeo već kao tinejdžer, da bi početkom osamdesetih, kao frontmen grupe Bulevar, osetio prve uspehe u tadašnjoj Jugoslaviji.Posle dva objavljena albuma Bulevar prestaje sa radom i Dejan se 1984. godine uključuje u stvaranje sastava Bajaga i instruktori koji će uskoro prerasti u najveću i najtiražniju atrakciju jugoslovenske scene. Na vrhuncu popularnosti ovog benda, Dejan Cukić odlučuje da je vreme da krene sopstvenim putem. On se okružuje ekipom odličnih muzičara koje naziva Spori ritam bend, i objavljuje seriju zapaženih albuma, praćenih uvek atraktivnim koncertima.Više od četvrt veka, uporedo sa muzičkom, Dejan Ćukić je gradio i karijeru novinara i publiciste posvećenog otkrivanju zanimljivosti iz rok istorije.

Vidović je nedavno pažnju publike skrenuo svojom maestralnom glumom u ostvarenju “Dara iz Jasenovca” gde je bez patetike, a sa dubokom i iskrenom emocijom odigrao Darinog oca Mileta Ilića, a kako i sam kaže u razgovoru za naš portal takve uloge i setovi ostavljaju na čoveku trajne ožiljke i traume. Međutim, Vidović ističe i da su, koliko god teški takvi zadaci, ujedno i blagoslovi za svakog glumca. Reditelji ga često vide u ulogama tragičnih junaka, u kojima se dobro snalazi, te je nedavno igrao i Raskoljnikova, Ahmeda Nurudina…, ali rola u “Lihvaru” gde tumači negativca koji ne preza ni od čega da bi došao do uspeha, mu je, kako priznaje, bila veliki izazov jer se razlikovala od svega dosad.

Mirko Glišić je prvi i najplodniji tekstopisac legendarne rok grupe iz Kragujevca. Samo za grupu Smak napisao je 15 pesama: "Crna dama", "Daire", "Ljudi nije fer", "Plava pesma", "La kukarača", "Profesor", "Stvar ljubavi", "Bluz u parku", "Šumadijski bluz", "Perle", "Satelit", "Čoveče ti si mlad", "Slikar sa Pikadilija", "El Dumo", "Cigansko srce". Napisao je Mirko i "Ima nešto u tebi što što nikom poklonio ne bi", "Nokaut", "Žuti taksi", "Igraj bugi Od početka osamdesetih Mirko Glišić je zaplovio u narodnjačke vode kao kompozitor i tekstopisac, autor oko hiljadu pesama.vugi" (Zlatni prsti), "Amsterdam" (Slađana Milošević), "Voleo sam jednom" (Oliver Mandić)... Od početka osamdesetih Mirko Glišić je zaplovio u narodnjačke vode kao kompozitor i tekstopisac, autor oko hiljadu pesama.

Rođen je 1982. godine u Ljuboviji. Do sada je objavio romane Zavet (2010), Nema šanse da ne uspem (2012), Zavet heroja (2014), Apisov apostol (2016), Himerina krv: roman o Dučiću (2020) I istorijsko-dokumentarnu knjigu Ratnici Crne ruke (2017). Prevođen je na ruski jezik. Njegov roman Zavet heroja, objavljen povodom obeležavanja stogodišnjice početka Velikog rata u Rusiji bio je dva meseca na top-listi agaziner romana u Moskvi. Na poziv Ruskog istorijskog društva I Asocijacije „Francusko-ruski dijalog“ govorio je na više međunarodnih naučno-istorijskih skupova posvećenih Prvom svetskom ratu. Godinama se bavio novinarstvom. Bio je glavni I odgovorni urednik mesečnika ReStart, izvršni urednik agazine Sofija, a pisao je za Srpski glas iz Melburna, ruski portal Jugoslovo, francusku mrežu Volter, Vodič za život... Bio je autor I voditelj nekoliko televizijskih emisija (Klub književnika, TV Skupština, Na raskršću, Arena). Aktivan je sportista. Bio je fudbalski sudija, a I dan-danas aktivno trenira fudbal I boks. Živi I radi u Beogradu.

Preduzetništvo je prilika za žensku emancipaciju. Umtnice govore o položaju žena u kreativnim delatnostima

U utorak, 3. maja, u 20 časova ansambl Knjaževsko-srpskog teatra premijerno će izvesti predstavu USPOMENE NA „CRVENU ZASTAVU“ po tekstu Milovana Mračevića u režiji Aleksandra Lukača.