U subotu, 31. marta odigraće se predstava "Ukradena ličnos" u Pozorištu za decu od 20 časova.

Politehnička škola proslaviće svoj Dan 14. marta, kada je 1854. godine knez Aleksandar Karađorđević Dekretom osnovao Zanatsku školu, prvu ustanovu takve vrste u Srbiji.Tokom istorije škola je prolazila kroz brojne reforme i menjala ime nekoliko puta. Od 1996. godine nosi naziv Politehnička škola.

U utorak, 13. marta, od 20 sati, u Galeriji Narodnog muzeja, nastupiće Evgenija Jeremić, u okviru Koncertne sezone „Convivium Musicum 17/18“.

U četvrtu nedelju Velikog Posta, koja označava sredinu Časnog Posta, Crkva slavi uzvišeni primer isposničkog života koji predstavlja prepodobni Jovan Lestvičnik.

Prepodobni Prokopije Dekapolit

Pozorišni komad „Dvesta“ Petra Mihajlovića, u režiji Jovice Pavića premijerno je izveden na sceni Knjaževsko-srpskog teatra. Reč je o značajnoj predstavi ne samo za kragujevačku nego i srpsku pozorišnu scenu, jer se u ovoj godini obeležava dva veka od stvaranja moderne srpske države i proglašenja Kragujevca za prestoni grad.

Samo svojom velikom verom i strpljenjem, Porfirije je uspeo da celu Gazu prevede u hrišćanstvo. Morao je lično da putuje u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustom, da traži podršku u teškoj borbi s idolopoklonicima.

Dugogodišnja tradicionalna saradnja koju grad Kragujevac ima sa francuskim gradom Sirenom biće obogaćena potpisivanjem konvencije sa Francuskim institutom u Beogradu. Tekuća godina će biti u znaku brojnih kulturnih dešavanja proisteklih iz tog prijateljstva, koja počinju već sredinom naredne nedelje.

Sveti Tarasije bio je carev savetnik i senator, a onda je postao carigradski patrijarh koji se borio protiv ikonoboračke jeresi

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave svetog Jovana Krstitelja - Krstovdan. Ovaj praznik se obeležava 24. februara po crkvenom, a 9. marta po gregorijanskom kalendaru.
Prema predanju Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, Irodove žene. Nakon toga zla Irodijada je naredila da se glava Svetog Jovana ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne.

Prvo obretenje

Stoga je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja Jovana, dobra i pobožna žena nije mogla da dopusti da glava božijeg čoveka ostane na tom mestu, pa ju je ržtajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori.