Hristos Vaskrse! Srećan Vaskrs svim pravoslavnim vernicima!

Želimo vam da ovaj najradosniji hrišćanski praznik provedete u miru, ljubavi i zajedništvu sa svojom porodicom i najmilijima.

Na današnji dan važno je podsetiti se Hristove žrtve i stradanja za čitav ljudski rod, ali i na radost i nadu koju je ulio svojim vaskrsenjem.

Hristos je nadahnuo verom i poveo ljude svojim putem, stazom spasenja i istine.

Vaskrs je praznik nad praznicima koji je osnova novozavetne propovedi i vere u spasenje i život večni.

Takođe, Vaskršnje slavlje za vernike označava i kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno.

Vaskrs i narodni običaji
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Vaskršnje crveno jaje znači radost.

Kada osvane dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona najavljujući velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju liturgiju.

Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!". Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume otpevati vaskršnji tropar, naglas se čitaju "Oče naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika.

Posle zajedničke molitve, ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!".

Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Na današnji dan vernici oblače najlepše odelo, uz molitvu i pričest prekidaju tugu, uz veselje i gozbu, ali i uskršnja jaja provode praznik sa najmilijima.

Zbog značaja i simbolike ovoga praznika za vernike, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs.

Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.

Pashalno večernje u Sabornom hramu u Kragujevcu večeras je u 17 sati, u crkvi Svetog Dimitrija u Sušici u 18 sati, kada i u crkvi Svetog Joanikija u Bresnici.