Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je slava u Srbiji koju obeležava veliki broj vernika. Takođe je ovaj datum u kalendar upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove.
Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa Hrista. Zato u našem narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
On je mnoge hrišćane krstio u reci Jordan, što dokazuje da je on postojao kao istorijska ličnost. Predanje kaže da je Jovan krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu verovali u hrišćanstvo.
Živeo je potpuno asketskim životom, hranio se isključivo insektima i medom, a uvek je bio obučen u kamilju kožu.
Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.
Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hrista čuva se u manastiru na Cetinju.
Ruku su u Evropu su doneli malteški vitezovi, koji su je poklonili ruskom caru Nikolaju. Kasnije su je Srbima na čuvanje, odnosno kraljevskoj dinastiji Karađorđević, poverili ruski vitezovi koji su emigrirali iz Rusije, a u vidu znaka zahvalnosti što je naša država primala sve izbeglice.
Ruka Svetog Jovana najpre je čuvana u srpskoj patrijaršiji, da bi 1941. pred najezdom Nemaca odneta u manastir Ostrog gde ju je na čuvanje ostavio kralj Petar II Karađoređvić.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
