Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Krstovdan - dan strogog posta koji se slavi uoči Bogojavljenja. Dok je Bogojavljenje uvek praznik koji se mrsi, bez obzira koji dan pada, za Krstovdan se u našem narodu kaže: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti".
Krstovdan mnogi Srbi slave i kao svoju krsnu slavu, a ovaj Zimski Krstovdan podseća i na uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Zimski Krstovdan prethodi sledećem velikom prazniku, Bogojavljenju, kao i prekosutrašnjem Svetom Jovanu - Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.
Jesenji Krstovdan, 27. septembra po novom kalendaru, obeležava uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na Golgoti na kojem je razapet sin Božiji.
Ovaj hrišćanski praznik slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi. U našem narodu praćen je brojnim običajima i verovanjima, koji se od davnina poštuju.
Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi. To je običaj svakakog pravog vernika u Srbiji.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će godina biti “oskudna i bolešljiva”.
Iako važi da se na crveno slovo ništa ne radi u kući, prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
