U 2021. godini rekonstrukcija Kliničkog centra

U svojoj istoriji, ova zdravstvena ustanova nikada nije zaposlila više medicinara, ali i osoblja koje radi na pratećim ili administrativnim poslovima.

Pored toga, ulaganja države u Klinički centar bila su neprekidna tokom 2020, koja je zatamnila svet, pa i struku belih mantila.

Ukoliko se sadašnji trend opadanja broja kovid pacijenata nastavi, u 2021. mogla bi da budu nastavljena ulaganja, odnosno potpuna rekonstrukcija kragujevačkog Kliničkog centra.

Država je tokom 2020. godine ulagala u kragujevački Klinički centar.

Redovni sastanci svih direktora kovid bolnica sa resornim ministrom rezultirali su novim principom rada, koji podrazumeva da se u svakom trenutku zna šta je u nekoj bolnici neophodno i gde se preusmerava pomoć ili oprema.

U proširenje kiseoničnih kapaciteta u Kragujevcu Ministarstvo zdravlja uložilo je 12 miliona dinara.

Slede nove investicije u 2021. godini.

Novina predviđena rekonstrukcijom je i da Urgentni centar postane univerzitetska poliklinika.

Ipak, najznačajnije ulaganje je bilo u najvažniji resurs – ljude.

Najveće kadrovsko pojačanje u istoriji Kliničkog centra Kragujevac potvrđeno je zapošljavanjem 250 medicinara od proleća.

Klinički centar u Kragujevcu jedan je od bolničkih kompleksa koji je visoko profesionalno odgovorio pandemiji korona virusa, a to su tokom prethodne godine utvrdili lekarski timovi Italije, Rusije i Kine koji su ocenjivali rad ovdašnjih lekara.

Obrazac rada iz ove zdravstvene ustanove prenet je i na druge opšte bolnice , jer su kragujevački zdravstveni radnici najpre u svom gradu uspostavili kontrolu, a potom i pružajući pomoć u drugim regionima uspešno doveli medicinski sistem u red.

Ključ uspostavljanja zdravstvene kontrole je integrisani sistem.

U njemu su kragujevački Dom zdravlja, Institut za javno zdravlje, Zavod za hitnu medicinsku pomoć, a uveden je i Zavod za zbrinjavanje odraslih „Male pčelice“.