Miloša i Aleksu, iako je velika razlika u godinama, povezuju više stvari. Žive u istom gradu, poznaju se i obojica su trenutno u kućnom karantinu.
Miloš Milivojević je profesionalni fotograf. Deset godina je radio za novinsku agenciju Tanjug kao dopisnik iz Kragujevca. U jednom trenutku, 2015. godine, odlučuje da se oproba kao fotograf na jednom od mnogobrojnih svetskih kruzera.
Aleksa Radosavljević je aktivni sportista, svršeni student Siena koledža u Olbaniju, USA, početkom ove godine otišao je da potraži profesionalni angažman u Švajcarskoj gde ga je zatekao glavni udar korona virusa na Evropu.
- Korona me je zatekla u Brazilu na kruzeru na kome je 7.000 ljudi, putnika i posade. Kada sam saznao za dešavanja na "Diamond Princess", koji je bio zarobljen u vodama Japana, počeo sam da zovem kolege sa drugih kruzera kako bih se što bolje informisao. Podigao sam nivo lične higijene jer se više nisam osećao tako bezbedno - priča Miloš.
Pusti aerodromi
Dva dana pre nego što je doneta odluka o vanrednom stanju u Srbiji, ističe mu ugovor i odlučuje da se vrati kući.
- Stignem ja u Sao Paulo, u grad sa približno dvadeset miliona stanovnika, aerodrom gotovo skroz prazan. Na čekiranju karata kažu mi da slobodno mogu da biram mesto na koje ću da sednem, u bilo kojoj klasi. Presedanje na Frankfurtskom aerodromu, četvrtom aerodromu u Evropi sa skoro sedamdeset miliona putnika godišnje, a on potpuno prazan - priseća se Miloš.
Smetalo mu je to kaže, kada je stigao na naš aerodrom, što mu niko nije objasnio proceduru za putnike koji se vraćaju u Srbiju. Nisu mu čak ni temperaturu izmerili.
- Stigao sam u Kragujevac, nisakim se nisam video, sa porodicom se nisam takoreći ni pozdravio. Odlučio sam se na samoizolaciju zbog njih i zbog velikog broja prijatelj koje imam i koji bi želeli da me vide- kaže Miloš.
Dobio stan za samoizolaciju
Aleksa je u Švajcarskoj kupio kartu za Srbiju onda kada je shvatio da je "vrag odneo šalu" kako sam kaže. Italijanska granica je blizu i pitanje je šta se sve može u vanrednoj situaciji desiti čoveku koji je u tuđoj državi. Međutim let mu je bio dva puta otkazivan i njegov povratak je bio krajnje neizvestan.
- Bio sam u stalnom kontaktu sa našim konzulatom u Bernu u kome sam se prijavio za povratak kući. Jednog dana su mi javili da imam mesto na specijalnom letu iz Ciriha za Srbiju u avionu kompanije "SWISS"- kaže Aleksa.
Čim je sleteo na naš aerodrom izmerena mu je temperatura, objašnjeno da mora 28 dana da bude u samoizolacija...
- A otac me je ubedio da pre nego što sednemo u automobil promenim kompletnu odeću, sa sve vešom - dodaje u šali Aleksa.
On se kao i Miloš nije pozdravio ni sa ukućanima već je otišao direkto u stan u kome će provesti sledećih 28 dana.
- Moram javno da se zahvalim jednom Aleksandru koji želi da ostane anoniman, kog inače i ne poznejem i koji je video na društvenim mrežama da moji roditelji traže stan. U želji da da primer drugima, besplatno mi je ustupio svoj stambeni prostor na korišćenje dokle god bude trajala moja samoizolacija - ističe Aleksa.
Miloš se sada pakuje kako bi se vratio u svoj stan u naselju Aerodrom. Dane je, kaže, ispunjavao igrajući igrice, sređivao je dvoriste, čitao je stručnu fotografsku literaturu, a društvo mu je pravio njegov pas Maks. Nije mu bilo mnogo teško.
- Šta ću prvo da uradim kada izađem... Voziću se dugo po celom gradu - zaključuje Miloš.
Aleksa koji trenutno ne izlazeći, iz predsoblja stana, preuzima hranu i potrebštine koju su mu roditelji doneli. Saznavši da je Miloš "slobodan" poručuje mu:
- Svaka čast, izdržao si.
Miloš iz svoje kuće sa velikim dvorištem, koja se nalazi na samom ulasku u Kragujevac, bodri Aleksu:
- Momče, drži se, možeš ti to!
Izvor: Blic
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
