SEĆANJE NA URBANU LEGENDU: Minimaksov život obeležili su razvodi, bolest i zabrane

Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu, a bio je nesvršeni student beogradskog Pravnog fakulteta. Svoju karijeru Milovan Ilić Minimaks počeo je u listu "Jež".

Svoju radio emisiju “Minimaks” - minimum govora, maksimum muzike, pokrenuo je 1967. godine.

Po toj emisiji je dobio svoj čuveni nadimak. Za samo mesec dana i emisija i on postali su neverovatno poznati.

Na početku emisije uvek govorio: “Dragi moji i drage moje”, a na kraju: “Ćao, nema više”. Sa sagovornicima je bio na “ti”, što je bilo veoma drsko u to vreme.

- Svoj život bih mogao da ispričam za sedam sati, ali i za sedam minuta s obzirom na to da je dosta uzbudljiv i zanimljiv, ali bez nekih mnogo značajnih događaja - tvrdio je on.

Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove. Ipak, u duši i po talentu bio je književnik.

- A ovo što sam sad voditelj to je isto kad bi neko ko je završio atomsku fiziku, a nema posla, vozio taksi - rekao je on davno u intervjuu za Jugopapir.

Sa emisijama "Sutra je petak" i "Tačno u podne", poznatijom pod nazivom „Tup-tup“, koju je vodio 22 godine, Milovan Ilić postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde je vodio emisiju "Od glave do pete"“.

Kada je i ona ukinuta, Minimaks je od 1990. godine jedno vreme na televiziji "Politika" vodio zabavnu emisiju pod nazivom "Minimaksovizija". Svoje emisije "Minimaksovizija", "Maksovizija", "Nedelja kod Minimaksa" i "Fonto" radio je i za televizije "Pink" i "Palma". Po prvi put je predstavio javnosti brojne narodne pevačice i pevače, a najpoznatija od njih je Lepa Brena.

Kroz njegove emisije prošao je veliki broj srpskih pevača, muzičara, glumaca, političara i drugih javnih ličnosti. Za svakog gosta Minimaks se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinsku dokumentaciju.

Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama (više od 8), kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima. Prve dve knjige aforizama koje je napisao su "Sitna razmišljanja" (1967) i "Iz malog mozga" (1988). Sa suprugom Biljanom imao je kćerku Anu i sina Vladimira, a iz prvog braka sina Igora.

Krajem 2004. urađena mu je transplatacija jetre na Univerzitetskoj klinici u Padovi. Preminuo je 9. februara 2005. godine u Padovi, posle duge i teške bolesti.